Tradicionalno obeleženi Božićni praznici, a slede Svetosavski kada će liturgiju služiti preosvećeni vladika šumadijski Jovan. Misija Crkve – usinovljenje čoveka u Bogu

Prošle srede impresivnim koncertom u Kulturnom centru Jagodine na najlepši način obeležen je najradosniji hrišćanski praznik – Božić. Ovu, kao i druge, prateće manifestacije, organizvala je crkva Svetih apostola Petra i Pavla iz Jagodine na čelu sa starešinom Nebojšom Mladenovićem, koji je istovremeno i arhijerejski namesnk Belički, a već se vrše pripreme za obeležavanje Svetosavskih svečanosti i još mnogo toga. Sve to,svakako, čini povod za razgovor sa ovim protojerejom koji je gotovo ceo život posvetio Crkvi i predstavlja arhetip pravog, ali i modernog sveštenika.

Od kada Crkva u Jagodini organizuje Božićne koncerte i šta se time, zapravo, želi?
– Ovo je peta godina kako organizujemo Božićne koncerte. Prve tri godine to smo činili prilikom paljenja Badnjaka, a prošle i ove godine u sali Kulturnog centra u Jagdini na čemu zahvaljujemo rukovodstvu i zaposlenima Kulturnog centra na razumevanju. Ideja je uvek bila ta da bude dar našm vernicima povodom Božića, praznika radosti i nade, i želeli smo da svečanu atmsferu iz liturgijskog oblika iznesemo u svakodnevni život što i jeste misija Crkve, i da blagdanske dane ljudi provedu, uz pomoć Hrista, u ljubavi i bliskosti jedni sa drugima i da svi doživimo Božić kao dan kada Bog silazi u ljude sa željom da čoveka usinovi sebi.

Šta se planira za obeležavanje Svetog Save?
– U okviru obeležavanja ovog izuzetnog praznika unazad 12 godina u našoj crkvi svetu liturgiju služi preosvećeni vladika Jovan uz sasluženje jagodinskog sveštenstva. Posle toga svi zajedno prisustvujemo Svetosavskoj akademiji, koja se takođe punih 12 godina redovno održava u Kulturnom centru u Jagodini, i ona je uvek izvanredno posećena – možda i zato što su glavni akteri, zapravo, učenici osnovnih i srednjih škola. Tim povodom raspisuje se i konkurs za najbolji literarni rad posvećen najznačajnijem srpskom svetitelju, a pobednik dobija sto evra, diplomu i druge počasti. Vladika se, tradicionalno, posle toga, svojim eparhijanima obaća preko TV Jagodina i to je uvek izuzetno interesantna i gledana emisija.To je prlika da vernici čuju sve što treba od svog arhipastira i načelnika crkve Božije u Pomoravlju i Šumadiji. Takođe, za one učenike koji su skloni sportskim aktivnostima mi organizujemo različite turnire u raznorodnim sportovima u ženskoj i muškoj konkurenciji.

Kako vidite misju Crkve u ovim, kako to mnogi kažu, modernim vremenima?
– Misija Crkve uvek, pa i sada treba da bude usinovljenje čoveka u Bogu i u tom smislu Crkva treba da bude most između čoveka i Boga. Osnovna uloga crkve, dakle, danas, kao i kroz vekove, je u Svetoj liturgiji koja nizvodi blagodat Božiju na čitavu tvorevinu. Mi smo u poslednjih nekoliko decenija imali problem da taj autentični hrišćanski pravac približimo svojim vernicima zbog javnosti poznatih društveno – istorijskih okolnosti. To je uzrokovalo da smo malo i zaboravili na osnovnu službu crkve. Međutim, mišljenja sam da je narod sa ovih prostora vrlo prijemčiv za jevanđelsku blagovest i da je potrebno, pre svega, da se mi sveštenoslužitelji ukorenjujemo u svetove predanja i da onda iz tih i takvih riznca iznosimo duhovno blago koje je današnjem čoveku neophodno. Čovek je višedimenzionalno i kompleksno biće i u svakom slučaju biće koje ima duhovnu dimenziju. Zapostavljanje ili potiskivanje, svesno ili nesvesno, narušava ravnotežu ličnosti koja onda dovodi do unutrašnjeg konflikta a on se kao takav projavljuje i u odnosu sa ljudima, bližnjima i na kraju sa samim sobom. Zbog toga smatram da je poziv na molitvenu liturgiju sam život, i to onaj u kome se čovek sjedinjuje s Bogom što je i jedina istina i autentični hrišćanski život. Na žalst prosečan srpski vernik je tradicinalno usmeren i njegova vera prevashodno se ispoljava u obredima a glavni kriterijum je obeležavanje krsne slave. To se čini često i bez sveštenika i van crkve i vodi se više računa o folkloru i običajima. A to je samo površna duhovnost koju mnogo mladih ne prihvata jer u tome vide samo senke pravoslavlja. Međutim, prepoznavanje tamne senke u čoveku ili kako bi mi u crkvi rekli strasti, i borba sa njima zarad preobražavanja čovekove ličnosti po ugledu na čoveka Svetog pisma jeste u stavri glavni cilj života svih nas i u tome vidim svu usmerenu aktivnost crkve i sveštenika danas.

A šta se posebno čini u Jagodini i na području Beličkog namesništva?
– Uvek ima prostora da se mnogo više radi nego što se radi, ali su gotovo uvek finansije ograničavajući faktor. Samo za Božić organizovali smo deljenje paketića za decu sa posebnim potrebama, pa Božićni koncrt, a čeka nas Svetosavska akademija i druge aktivnosti vezane za taj veliki praznik, pa potom Vaskrs, izbor za najlepše oslikano jaje i Vaskršnja akademija u Porti, pa slava naše cvrkve Petrovdan u okviru koje se odvija pravi narodni sabor u duhu onoga što su naši preci činili vekovima pa se ponovo oživljava taj duh sabornosti i dolazi do izražaja i umetničko umeće mnogih ljudi koji tu izlažu svoje rukotvorine. Već nekoliko godina planiramo organizovanje Duhovnih letnjih večeri u Porti, u vidu tribina, književnih večeri, slikarskih kolonija i slično što smo već , povremeno, i radili. Ne treba zaboraviti ni aktivnosti relevatnih organizacija koje deluju pri našo crkvi” Kolo srpskih sestara jagodine”, Ženski hor i Škola za tradicionalno pevanje i igranje. Našem radu posebno doprinose pojedini veroučitelji jagodinskih škola koji jedan deo časova izvode u našem hramu dovodeći decu na bogosluženje i to duhovno sidro ostaje u njima za vjeki vekov – ističe na kraju ekskluzivnog razgovora za ,,Novi put” Nebojša Mladenović, starešina hrama Svetih apostola Petra i Pavla i arhierejski namesnik Belički.

B. Džaković
Foto: A. Dobrosavljević