Poznati jagodinski slikar i grafički dizajner, inače redovni profesor Kragujevačkog univerziteta, Slobodan Štetić uspešno gradi svoju međunarodnu karijeru. Naime, ovih dana sa svetskog bijenala grafičkog dizajna koja se za nekoliko dana otvara u dalekom Tajpeju (Tajvan) dobio je dopis da je sa svoja tri plakata među dvadeset finalista iz sa svih šest kontinenata.
Od više hiljada radova umetnika sa svih strana sveta Štetić ušao u konkurenciju za jednu od prestižnih međunarodnih nagrada. Nagradni fond na ovom konkursu je 103.000 američkih dolara. Pored ovog finala jagodinski umetnik je ove godine izlagao i na prestižnim bijenalima u Moskvi i Istambulu, kao i na 7. trijenalu pozorišnog plakata u Sofiji, koji je još u toku i koji je okupio najznačajnije grafičke dizajnere iz ove oblasti. Do kraja godine očekuju ga i izložbe u Finskoj, Meksiku i Poljskoj.
Bogata izlagačka i umetnička delatnost Slobodana Štetića bila je i povod za razgovor o njegovom radu, radu sa studentima i budućim planovima.
– Ovih dana se završilo moje angažovanje na oblikovanju kompletnog štampanog materijala za manifestaciju obeležavanja „Milanskog edikta“ za koju me je angažovalo Ministarstvo kulture Republike Srbije. Bio je to višemesečni, obiman i odgovoran posao. Dizajnirao sam stotinak plakata, programa, pozivnica, kao i kompletan propagandni materijal, total imidž manifestacije. Za dizajnera je veliki izazov da radi za Narodna pozorišta iz Beograda i Niša, Viminacijum, Balkaniku, Slobodana Trkulju, opere Trubadur, 9. Betovenovu simfoniju, Aidu i mnoge druge prestižne predstave u kojima su nastupali poznati srpski, ali i mnoštvo stranih umetnika, kaže Štetić.
Vaš rad za ovu manifestaciju visoko je rangiran.
Radi se o državnom projektu, tako da je i moja skoncentrisanost na posao bila maksimalna. Radio sam unazad devet meseci gotovo svakodnevno po osam do deset sati. Mesto za eventualnu grešku nije postojalo. Materijal koji sam dizajnirao slat je mnogim eminentnim ljudima, od predsednika Republike do ambasadora i predstavnika mnogih država iz sveta.
Šta za vas znače velike međunarodne izložbe na kojima učestvujete i mnoštvo osvojenih nagrada?
Pre svega da moj rad, posebno kada je u pitanju pozorišni plakat, ima određenu autentičnost koja se dopada članovima tih međunarodnih žirija. Nije lako ući u konkurenciju sa nekoliko hiljada ponuđenih radova iz celog sveta i naći svoje mesto. Grafički dizajn je u velikoj ekspaniziji i danas mogu uspeti samo uporni i autentični autori.
Veliko iskustvo, više od trideset i pet godina rada danas prenosite studentima Grafičkog dizajna na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu.
To je veliko zadovoljstvo i odgovornost. Ja svake godine imam trinaest novih mladih, talentovanih ljudi željnih znanja i napredovanja. Potpuno sam posvećen radu sa studentima. Oni ostvaruju značajne rezultate još za vreme studiranja, a neki od njih su i umetnički direktori prestižnih marketinških agencija u zemlji i inostranstvu. Mi na mojim predavanjima imamo svojevrsnu razmenu energije. Oni meni daruju mladost, a ja njima iskustvo. Kao mentor na master studijama izveo sam dvadesetak, slobodno mogu reći vrhunskih dizajnera, a neki od njih su i Jagodinci. Ovom prilikom ću pomenuti Ognjena Stevanovića, čiji je master rad bio redizajn „Jagodinske pivare“. Ukoliko se ljudi iz Pivare zainteresuju za njegov rad i eventualno ga angažuju imali bi veliku korist. Ovo je i moj poziv da ga potraže, neće se pokajati.
Plakati Slobodana Štetića su obišli svet
Šta za vas znači to da su se i vaši sinovi pošli vašim stopama? Stariji sin Bogdan je asistent na Fakultetu pedagoških nauka u Jagodini, a mlađi Mihajlo student četvrte godine Grafičkog dizajna. Bodan već ima i nekoliko značajnih međunarodnih i domaćih izložbi.
Oni imaju svoj put i ja sam tu da ih korigujem kada mi ono to dozvole. Češće oni meni upućuju kritike nego ja njima. Ja ih gotovo uvek poslušam, a oni mene ponekad. To tako i treba jer oni su jedna nova generacija sa drugačijim načinom razmišljanja, a opet potkovani su znanjem koje su stekli školujući se, ali ne možemo zaboraviti da su odrasli u ateljeu i celog života se susretali sa svetom umetnosti i ljudima koji se tim poslom bave.
Iako je od vaše prve izložbe prošlo trideset i osam godina – radite nesmanjenim elanom.
Umetnost je moj život. Ja još nisam naslikao svoju najbolju sliku, nisam uradio svoj najbolji plakat. Tačno je da mnogo radim, ali i drugi umetnici to čine. Mene fascinira slikar Sretko Divljan koji u nemalom ateljeu od slika jedva uspe da nađe mesto za stolicu gde će sesti. Njegova poslednja izložba u beogradskoj galeriji „Grafički kolektiv” oduševila je njegove kolege i kritičare, a on već priprema novu za paviljon „Cvijeta Zuzorić“. Sreća nas umetnika je da nikada ne idemo u penziju.
Kada je bila vaša poslednja izložba u Jagodini i da li možemo da očekujemo da uskoro vidimo vaše najnovije radove?
Moja poslednja izložba u Jagodini je bila 1986. godine pre skoro tri decenije. Bilo je nekih manjih postavki u okviru Festivala Dani komedije. Da budem iskren, niko mi nije ni ponudio da organizuje moju izložbu, a bilo je povoda, ako ništa drugo trideset i pet godina rada. Možda u mom gradu obeležim pola veka umetničkog rada. Kažem možda, a ne nadam se previše.
