Svoju doktorsku tezu dr Jelena Petković odbranila na Fakultetu veterinarske medicine 15. novembra. Jelena je drugi doktor nauka u Veterinarskom institutu u Jagodini i radi u Odeljenju za mikrobiološko ispitivanje namirnica animalnog porekla

Jelena Petković je novi doktor veterinarskih nauka u Veterinarskom specijalističkom institutu u Jagodini. Svoju doktorsku disertaciju ,,Analiza rizika prisustva Campylobacter jejuni u lancu proizvodnje životinjskog mesa” odbranila je na Katedri za higijenu u tehnologiju namirnica na Fakultetu veterinarske medicine pre dvanaest dana.

– To je bio, neki, završetak stručnog usavršavanja kroz koje sam prošla posle završenih studija, magistarskih studija i na kraju doktorat. Sama tema je izabrana zbog svoje aktuelnosti, ne samo u Srbiji, nego i u svetu zbog toga što je kapliobakterioza danas najčešća alimentarna infekcija ljudi. Broj slučajeva obolelih osoba meri se stotinama hiljada. Na primer, na nivou Evropske unije to je oko dve stotine hiljada obolelih tokom godine. U našim uslovima ne postoje, još uvek, podaci o broju obolelih. Postoje neki pojedinačni slučajevi kada dođe do potvrde dijagnoze laboratorijskim putem, ali nekih objedinjenih podataka nema – kaže dr Petković.

Ovo i jeste jedan od razloga zbog kojih je kampilobakterioza tema doktorata Jelene Petković.

– Hteli smo da vidimo kako stoje stvari kod nas, kakva je situacija na farmama živine, klanicama s obzirom da se živinsko meso, do sada, smatra najčešćim uzročnikom kampilobaketrioze. Pošto nema podataka, mi smo pokušali da napravimo neku ,,pilot studiju” što je, samo, početak. Naš rad bi trebalo da se nastavi kasnije i ovde i na drugim mestima u Srbiji, da bi se dobili neki sveobuhvatni pregledi situacije – naglasila je doktorka Petković.

U ovom istraživanju je ispitano prisustvo ,,Campylobacter” vrsta na teritoriji Republike Srbije, na farmama i klanicama živine i izvršena tipizacija dobijenih izolata. Pregledano je 233 uzorka živinskog porekla, od čega stotinu devedeset sa klanica i 43 sa farmi. Ukupno je prikupljeno 48 kampilobakter izolata i to 43 sa klanica i pet sa farmi.

– Ispitano je, takođe, sedam izolata poreklom od ljudi od kojih je pet potvrđeno kao ,,Campzlobacter”, a tipizirana su i dva referentna soja ,,Campylobacter jejuni” – kaže dr Petković i dodaje da su ispitivanja vršena klasičnim mikrobiološkim metodama i molekularnim metodama koje su sada aktuelne u oblasti dijagnostike.

Kampilobakterioza je oboljenje koje se javlja kod ljudi posle unošenja zagađene hrane ili vode. Najčešće se javlja usled unošenja zagađene vode ili sirovog kontaminiranog mleka, a može da se javi i kao posledica unošenja pilećeg mesa. Zbog toga je i Jelena Petković odlučila da pileće meso bude tema njena disertacije. Na ovom području može da dobije najviše podataka jer ima veliki broj klanica živine.

– Samo oboljenje nije preterano opasno. Karakteriše se simptomima kao što su povišena telesna temperatura, povraćanje, dijareja, abdominalni bol. Oboljenje, obično, prolazi samostalno posle nekoliko dana, bez nekih komlikacija. Zbog toga, valjda, u našoj zemlji i ne postoji sistem monitoringa i ne postoji razvijeni sistem dijagnostike. Mada, humane laboratorije, higijenski zavod i medicinske laboratorije su počele, malo, da rade na tome, ali još uvek nema objedinjenih podataka – zaključila je dr Petković.

Dr Petković je rođena u Jagodini 1975. godine gde je završila osnovnu školu i gimnaziju. Na Fakultetu veterinarske medicine je diplomirala 2001. godine sa pročečnom ocenom 9, 36. Iste godine je upisala i postdiplomske studije, a 2005. godine je odbranila magistarsku tezu ,,Primena i razvoj testova molekularne genetike za tipizaciju sojeva Campylobacter jejuni”. U Veterinarskom institutu radi u Odeljenju za mikrobiološko ispitivanje namirnica animalnog porekla od kad je završila fakultet.

S. Lubura