Rad sa decom je najodgovoriniji posao od svih. Samim tim, uspeh romske dece u školi ili uopšte u životu je najbitniji segment našeg posla – kažu veroučitelji iz Evanđeoske crkve iz Jagodine.
Od 2005. godine kada su počeli dečiji časovi, koji su, pre svega, imali cilj da socijalizuju romsku decu, ali i da ih nauče da žive po božijim pravilima onako kako je to napisano u Bibliji. Na početku njihovog rada prvi časovi su odraži u Jagodini, Kragujevcu, Paraćinu i u Ćupriji.
Edukacija romske dece u Kruševcu
O samim počecima i daljim planovima govore veroučitelji Marija i Soniboy Kapusta:
„Mi smo u Jagodini od 2007. godine i u suštini ima dosta dece koja su pohađala i dalje pohađaju časove na kojima pre svega govorimo o socijalizaciji, ali i o obrazobanju i veri u Boga.”
Da li deca odmah prihvataju Vaš rad i Vaše kazivanje o Bogu?
„Zavisi od mesta do mesta. Neka deca prihvataju odmah, a neka deca ne. Jedino što svako dete prihvata odmah je pažnja koju mi njima pružamo.”
Na koji način se prenose poruke i vrši pripoved kada su u pitanju deca i odrasli, u čemu se ogleda razlika?
„Potrebene su veoma velike pripreme i za jedne i za druge. Mi koristimo vizualni način da prenesemo deci Božje poruke. Znači, kroz slikovnice, glumu, skečeve, crtane filmove i na sve druge načine koji su primereni njihovom uzrastu. Trudimo se da budemo što različitiji i što kreativniji.”
Deca koja prvi put dođu na Vaše časove su ili pravoslavne ili muslimanske veroispovesti. Ima li nekih sličnosti ili razlika kada su u pitanju ove dve veroispoveti i protestantizama o kom vi pripovedate?
„Ako bismo govorili o pravoslavlju, suštinskih razlika u verovanjima nema, osim što mi govorimo o odnosu sa pravim živim Bogom, a ne o ikonama i drugim bogovima ili svecima. Kada je muslimanska vera u pitanju, tu ima dosta različitosti. Muslimani veruju da Bog nema sina, a mi upravo objavljujemo i govorimo o sinu Božjem, između ostalog o Bogu Ocu, Sinu i Svetom Duhu. Deca su dosta otvorena za razgovor i za učenje, ali često probleme stvaraju roditelji. Deca se boje osude ili odbačenosti od roditelja ako se odmah izjasne. Međutim, Evanđelje ne pripoveda nasilje i osudu i iz tog razloga svako ima pravo da donese samostalnu odluku i uradi onako kako želi.”
U razgovoru sa pastorima iz Evanđeoske crkve imao sam prilike da shvatim da su načela verovanja apsolutno ista kao i u pravoslavlju. Jedinu razliku koju sam ja uočio jesu slave koje postoje kod pravoslavaca, a u Evanđelju ih nema. Zašto je to tako?
„Mi često govorimo o Svetim apostolima, ali se jedino klanjamo samo Bogu Ocu, Sinu i Duhu Svetome. NJema se molimo i u njih se uzdamo. Sveti apostoli su nam česti primeri i uvek o njima govorimo na svim pripovedima, zato što se u svakom Jevađelju pominju apostoli i ljudi koji su činili čuda.”
Romska deca dobila priliku da se socijalizuju: detalj sa dečijeg časa
Kada ste se Vi preobratili i počeli da se bavite ovim poslom?
„U Vojvodini, odake mi dolazimo je dosta drugačije. Normalno je da u jednom gradu imate i po pet različitih crkava. Recimo u Pančevu odakle ja dolazim ima i Baptističa, Pentakostalna, Katolička, Pravoslavna i tako dalje. I tu nema nikakvih problema, ljudi se maksimalno poštuju i međusobno se druže. Kada je proslava Božića ili Uskrsa, svi se međusobno dopunjujemo i zajedno radimo”, kaže Marija.
O svom verovanju i preobraćaju Soniboy kaže: – Ja sam imao 15 godina kada sam prvi put otisao u jednu protestansku crkvu u Sobmoru gde sam i živeo do 2007. godine i od tog trenutka počinjem da verujem i da se bavim ovim čime se i danas bavim i baviću se i nadalje. Mislim da je suština svega u stvari u toleranciji koja je mnogo izraženija u Vojvodini nego u centralnoj Srbiji. Evanđelje upravo govori i pripoveda o tome. LJudi se ne smeju ni na koji način prisiljavati na veru i ne sme se vršiti diskriminacija ni prema kome. Svako ima apsolutno pravo da veruje u šta hoće.
Da li ćete za Uskrs imati neki prigodan program sa decom, obzirom da za svaki veliki praznik evanđeoska crkva obavezno to radi?
„Za Uskrs će naše koleginice iz vrtića u Jagodini pripremati priredbu sa decom, a mi smo za Božić i tako smo se podelili. Predstava će biti prikazana i odigrana u Evanđeoskoj crkvi u Jagodini i svako ko želi može da dođe i da pogleda. Sigurni smo da će biti lepo kao i svake godine do sada. Misija veroučitelja je višestruka, a s obzirom da Romi, a posebno romska deca, imaju velikih problema u obrazovanju, kroz ovaj vid edukacije, deca imaju prilike da se pre svega socijaliziju i da steknu poštovanje prema starijima ali i prema sebi. ”
Pored pomenutih gradova, rad sa decom se obavlja i u Kruševcu, Velikom Popoviću i Batočini. Cilj Evanđeoske crkve iz Jagodine je da u narednim godima u svakom gradu u Pomoravlju i [umadiji postoje dečiji časovi. Poznavajući pastore i veroučitelje, siguran sam da će svojim velikim trudom i zalaganjem vrlo brzo i uspeti u svojim namerama.
A. N.
M. K.
