Naslovna // Kolumne // Zemaljski dani teku: Odlazak svet(sk)og Đorđa

Zemaljski dani teku: Odlazak svet(sk)og Đorđa


Đorđe Balašević tokom razgovora sa Ljubišom Batom Vujićem, autorom ove kolumne, za tadašnju Radio Televiziju Jagodina

U tim stihovima slavljen je život. U tim stihovima slavljena je ljubav. U tim stihovima slavljen je čovek sa svim vrlinama i manama. U tim pesmama bili smo svi i sve naše sudbine. Sve radosti, tuge i nastojanja. Po tim rečima smo se prepoznavali na svim meridijanima, željni normalnosti, željni dobrote i pameti koja je nepokolebljivo stajala naspram gluposti, prostote, mržnje i ratova. Nikad pobeđena i nikad ustukla pred polusvetom i razularenim šovinistima, ne pitajući za cenu, uprkos etiketama koje su pokušali da joj lepe oni kojima je mržnja jedino zanimanje. Ta pamet je otišla put neba, ali će njena svetlost sijati večno. Toliko toga je ostalo iza nje. Dobrog, nadahnjujućeg, humanog, duhovitog, savršenog. Balaševizam se primio u srcima normalnih i dobronamernih ljudi, kao nešto uzvišeno što ih je decenijama guralo i vuklo napred, ka boljem i vedrijem licu sveta. Zato upaljene sveće u Novom Sadu, Beogradu, Splitu, Novom Pazaru, Mariboru, Zagrebu, Sarajevu, Skoplju, Puli i drugim gradovima bivše Juge. Zato napisi u svim najvećim svetskim, regionalnim i domaćim medijima. Otišao je čovek ljubavi, mira, tolerancije i najtananijih emocija. Čovek koji je do kraja ostao svoj, a koji je opet bio toliko naš. Jedinstven, prepoznatljiv, dostojanstven i hrabar. Dovoljno odvažan da briše granice podela, nerazumevanja, huškačkih politika i mržnje. Neočekivani odlazak panonskog mornara, na jedan neverovatan način, ujedinio je ljude sa ovih prostora. Ponovo. To najbolje svedoči da je Balašević bio ispred svog vremena. U inat svima …

            I možda zvuči suludo, ali pored najiskrenije tuge i žalosti koje su me preplavile u velikim i gustim talasima kada sam saznao da nas je zauvek napustio, osetio sam i neki neobjašnjivi ponos kada su počeli da se javljaju ljudi sa svih strana opraštajući se od legende. Vrhunski sportisti, glumci, muzičari,novinari, pisci, državnici, rok kritičari, obični ljudi koji su rasli i stasavali uz njegovo stvaralaštvo. Trag koji je ostavio za sobom je neizbrisiv. Njegova dela će odzvanjati u večnosti i biti svojevrsna potvrda i podsećanje budućim generacijama,  da ovo nije bila samo planeta majmuna. Ratovi prolaze, LjUDI ostaju …

            Ako nas gledaš odozgo, vidiš da je vredelo. Baš sve. Mostovi koje si sagradio su od neuništivog materijala, satkani od tvojih neverovatnih rima, koje su se primile svuda i kroz koje ćeš nastaviti da živiš. Pevaju ti Splićani na Peristilu i skandiraju tvoje ime. Pevaju ti u tvom Novom Sadu, na Ilici u Zagrebu, u pulskoj areni. Pevaju ti u Beogradu, peva ti mala Kira sa ocem u Sarajevu…Ta spontana okupljanja ljudi i njihova želja i potreba da se oproste od tebe govore toliko toga. Najpre, koliko si im značio i koliko su voleli i poštovali sve ono što si radio. S druge strane divna je spoznaja, da još ima mnogo normalnih, običnih, neostrašćenih i vaspitanih ljudi. Tvoj odlazak ih je okupio. Sabrao. Ujedinio. Možda su, upravo oni vesnik nove nade da sreća, ljubav, saosećanje, uvažavanje i iskreno prijateljstvo mogu zakucati na vrata ovih prostora ponovo.

            Hvala maestro. Hvala za sve. Za neverovatne i nezaboravne trenutke na antologijskim koncertima. Za sve napisane pesme i knjige koje su nas učinile boljim, srećnijim i vrednijim ljudima. Želimo ti mirno more kapetane, neka ti sazvežđa osvetljavaju put, kao što si ti nama osvetljavao decenije. I ne, ovo nije kraj. Ovo je samo jedan od onih života …

Al’ ti slutiš otkud bore

trunje se u oku diglo,

olujno je tamo gore

gde nas nije puno stiglo.

Znam da sanjaš more sveća

i korake po tom doku,

ti si tamo bio,

u mom oku …

Ljubiša Bata Vujić

tagovi: , ,

Copyright © 2012-2013 Novi Put. .