Jagodinsko – bokokotorski pesnik Dragan Radović pored novih stihozbirki najavljuje i knjige putopisa i eseja

Kažu da se svaki čovek, naročito u nešto poznijim godinama, sve češće vraća svom zavičaju a iskusniji tvrde da je, naročito za umetnost, zavičaj koji čoveka korenima čvrsto veže pravo i neiscrpno bogatstvo. Bilo da li je neko samo rođen ili odrastao u tom kraju, to se nikada ne zaboravlja i ostaje urezano u svest ličnosti zauvek. A kakvo li je tek bogatstvo onima , koji, sticajem raznoraznih okolnosti, imaju dva, pa i tri zavičaja. To zna poznati jagodinski pesnik Dragan Radović (67) koji je rođen u Herceg Novom. Deo detinjstva i školovanja proveo je u Novom i Kotoru, srednju školu završio u Jagodini, dalje školovanje nastavio u Zadru da bi se vratio u Jagodinu, zaposlio u Industriji kablova gde je odradio puni radni vek i otišao u penziju , a i dan – danas živi na relaciji Herceg Novi – Jagodina.

– Zaista je veliko bogatstvo imati dva zavičaja, kao što je to sa mnom slučaj. Sa jedne strane to je more, prelepa Boka Kotorska, ,,nevjesta Jadrana” kako je Šantić pevao, ali i surovo planinsko i stenovito bokokotorsko zaleđe, a sa druge strane pitomo Pomoravlje koje je takođe sa jedne strane oivičeno najvećom srpskom rekom, a sa druge planinom Juhor – tako da, ipak, ima sličnosti između dva moja zavičaja. Ne bih mogao da kažem koji mi je zavičaj draži – onaj u kome sam se rodio i proveo dane detinjstva i deo mladosti ili onaj u kome sam proveo najveći deo života. Bilo kako da bilo i Boka i Pomoravlje prisutni su i u mojoj poeziji i neraskidivi su deo moga života, a tvrdim da su sjajni ljudi i u Boki i u Pomoravlju i mislim da nigde i nema boljih. A ljudi su, ipak, najveće bogatstvo – naglašava ovaj izuzetno interesantan i atraktivan pesnik koji će narednog proleća obeležiti 35 godina članstva u Književnom klubu ,,Đura Jakšić” u Jagodini, a dugo godina bio je i predsednik Književnog kluba pri Društvu za kulturu ,,Kablovi”, dok je već oko dve decenije član i Književne zajednice ,,Ivo Andrić” u Herceg Novom.

Radović je, do sada, objavio četiri knjige pesama – ,,Veče na Punta rosi” (IP „Vuk Karaxić” – 1993), ,,Korak više”(IP ,,Zaharija S. Orfelin” – Paraćin, 1993), ,,Petrov vrt” („BeoSing” – Beograd, 2004) i ,,Kotorska zvona” – izabrane pesme („BeoSing” – Beograd, 2004), a objavio je i nekoliko knjiga bez korica u brojnim listovima i časopisima, književnim zbornicima i par antologija. Pomenute knjige promovisao je u Jagodini, Herceg Novom, Beogradu, Novom Sadu itd, a o njima su govorili ili pisali počivši Milosav Buca Mirković, potom prof. dr Ratko Božović, Miraž Martinović, Borislav Radosavljević, Slobodan Žikić, Bajo Džaković, Branimir Bojić, Olivera Doklestić, Višnja Kosović, Špiro Živković i drugi, dok su stihove čitali proslavljeni glumci Branislav Lečić, Jelena Žigon i nedavno preminuli bard srpskog glumišta Petar Kralj.

Dragan Radović osvajač je nagrada „Kristalna prizma”, „Dušan Srezojević”, plakete Književnog kluba „Đura Jakšić”, plakete Društva za kulturu „Kablovi” i brojnih drugih priznanja širom zemlje sa manifestacija „Pesnici u udruženom radu”

– Ja sam dosta pisao, ali nisam mnogo objavljivao jer izdavačke prilike nikada nisu bile baš idealne, a ja sam miran i tih čovek kome je strano preterano eksponiranje, da ne upotrebim reči kao što su lobiranje i slične. Zato sada imam čak 12 gotovih rukopisa za štampu. Od toga su četiri zbirke pesama u kojima, opet, provejava duh Mediterana, ali i saglasje mora i Morave, Oriona i ravnice, mada, naravno, ima i kompletativnih, pa i angažovanih pesama. Osim toga imam pripremljene i putopise o Boki Kotorskoj i zaleđu Boke Kotorske, kao i par knjiga eseja o univerzalnim, iskonskim temama. Međutim, još uvek nisam našao izdavača, a u mom slučaju to može biti teže nego što sam napisao svih ovih 12 knjiga. Ipak, sam optimista – poručuje na kraju razgovora za omiljeni ,,Novi put” pesnik Mediterana i Pomoravlja Dragan Radović.

B. Dž.

Dragan Radović
MUKE PO KAMENU

Uzri svod plav
muke pred očima,
na Karatoču
traju i agave
i smokve sa njima,
crvene
prosute ko pamet,
šetaju i gaze ih,
a one traju
od bječvi svilenih i nage postaju.

Smutilište misli
napraviše
ti nerazumni
hodači od kiše.