Promocije ovih zbirki biće održane 21. februara u Kosoj sali Gimnazije u Ćupriji, dok će u Jagodini biti predstavljene 22. februara u foajeu Kulturnog centra. Početak obe promocije zakazan je za 18 sati

Nedavno su iz štampe izašle dve nove zbirke pesama pesnikinje, glumice i dramske pedagoškinje iz Ćuprije Marije Miladinović. Posle duže pauze u objavljivanju, ali ne i u pisanju, Marija se na domaću pesničku scenu vraća na velika vrata i to poetskim diptihom: „Pita od džeza“ i „Brodvej pod svetlima mobilnih telefona“, u izdanju „Nove artije“ iz Paraćina. One će uskoro biti predstavljene ljubiteljima poezije, najpre 21. februara u Kosoj sali Gimnazije u Ćupriji u 18 sati i u istom terminu, 22. februara u fojaeu Kulturnog centra u Jagodini.

Urednik je Vladica Milenković. Recenziju za „Pitu od džeza“ pisala je njena prijateljica, novinarka Radio Beograda 2 i književnica Ana Vučković Denčić, dok je komentar za „Brodvej“ pisao njen prijatelj i muzičar Dejan Pejović Peja. Za lekturu je bila zadužena Marina Valo, dok je grafičko oblikovanje pripalo Andriji Veselinoviću. Obe zbirke nastale su u različitim životnim razdobljima ove mlade umetnice.

-U „Piti od džeza“ sam neko ko još uvek traga za svojim stilom. Džez kao muzika je potpuno razbacana i istrzana. Ja je zamišljam kao neke pokidane perle koje padaju po nekim pločicama i stvaraju muziku. Tako doživljavam džez, a ova moja „Pita od džeza“ je svojevrsna poezija koja je tražila neki svoj umetnički izraz. U „Brodveju“ su stvari malo jasnije. Meni je lično bilo dosta lakše da govorim tu priču jer sam sve neke svakodnevne životne situacije pokušavala da pretočim u poeziju, a nema ničeg lepšeg od posmatranja života kao poeziju –rekla je Marija i dodala da ipak postoji nešto što ih spaja, a to je ljubav prema pozorištu.

–Sebe sagledavam kao dramsku umetnicu i sva ta glumačka traganja za različitim likovima su pronašla svoj pesnički izraz u ovim zbirkama. Mislim da su neodvojivi deo mene i da su u samim zbirkama postavila neka pitanja. Period korone je bio čudan za sve nas, a dosta pitanja koja sam sama sebi postavljala su taj poetski iskaz, tako da tome poezija i treba da služi: kako veličanju nekih stvari, tako i nekoj samospoznaji. Umetnost me jako inspiriše: sve ono što čitam, gledam, pišem, ono što promišljam. Ovaj poetski diptih je jedno slavljenje života i svakog dana, zahvaljivanje za to što sam ovde i što radim ovo što radim i što mogu tako da delam –rekla je dobitnica prestižne nagrade „Matićev šal“ za prvoobjavljenu zbirku pesama, u njenom slučaju „Sobu modrih boja“ 2012. godine.

Inspiraciju za interesantne nazive svojih novih zbirki, Marija je pronašla u svakodnevici, baš kao i za pisanje.

-Svake subote kupujem „Politiku“ zbog kulturnog dodatka. U jednom članku sam pročitala rečenicu gde se kaže da se negde u Nju Orleansu od džeza pravi pita. Meni je to bilo jako zanimljivo i interesantno i u toj rečenici i tekstu, koji nije imao nikakve veze ni sa čim mojim, pronašla sam sav svoj opus, te su tako sve te pesme koje su stajale dobile svoj naziv i postale sveobuhvatne. Kada je „Brodvej“ u pitanju, gostovali smo u jednom malom selu Kruševu, gde smo na pozorišnom festivalu našeg prijatelja i glumca izvodili predstavu „Sab(h)rana dela Viljema Šekspira“. Tada sam pitala zbog čega idemo u jedno tako malo mesto da igramo predstavu. Dok smo igrali predstavu, nestala je struja i mi smo napravili jednu pauzu. Sve je stalo i na trenutak i mi smo se zapitali da li da nastavimo ili ne. Odjednom su krenule da se pale lampe mobilnih telefona. Tog trenutka sam shvatila da ja igram predstavu, da su ispred mene ljudi koji žele da vide to što radim pred njima, da oni tog trenutka prave pozorište i da čine da može da postoji i da se nastavi ono što je započelo. To mi je bila svojevrsna životna lekcija da zaista nema razlike između malih i velikih mesta. Ako sam nešto naučila na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, to je da je publika svuda i da pozorište može biti bilo gde i bilo šta. A zašto Brodvej? To je nešto veliko i ogromno, a ja tako doživljavam Gradsko pozorište Jagodina –rekla je Marija.

Iako su ove zbirke pesama tek nedavno ugledale svetlost dana, Marija kaže da i dalje piše. Na taj način održava kontinuitet i stalno pisanje za nju je svojevrstan trening, jer iz toga uvek nešto izađe.

-Volim da koristim staru pisaću mašinu, olovku i papir. Užitak su mi analogne stvari. Tu nema laganja, tu je ono najistinitije što izađe iz pesnika, umetnika i književnika. Jednom utisnuta reč može biti ižvrljana, ali ne i obrisana. Ono što je izašlo sirovo, to je to. Mislim da je „Brodvej“ nastao tako. Uz neku minimalnu korekciju, to je ono nasirovije i najistinije što sam mogla da ponudim –rekla je Marija i ujedno pozvala sve ljude da prisustvuju promocijama njenih novih zbirki u Ćupriji i Jagodini.

NOVI GLUMAČKI PROJEKTI

Marija, inače po vokaciji dramska pedagoškinja, dugo se bavi i glumom. Publika ima priliku da je gleda u brojnim predstavama Gradskog pozorišta Jagodina, za svoja igranja je i nagrađivana, a u rodnoj Ćupriji vodi i Školu glume koja radi pri tamošnjoj Ustanovi kulture. Sada uveliko sprema novu predstavu čije bi premijerno izvođenje trebalo da se dogodi 14. marta u Jagodini.

-Predstavu, čiji je radni naziv „Poštar zvoni dva puta“, režira Bojan Miloradović. Igra se po tekstu „Mlaćenici i plaćenici“ Miroljuba Nedovića i Timošenka Milosavljevića. Tu predstavu igram drugi put: prvi put 2010. godine i drugi put sada. Dragoceno mi je to pozorišno iskustvo, zato što mogu da napravim paralelu između tadašnjeg i sadašnjeg igranja i često promišljam kako sam tada doživela taj lik i kako ga sada primećujem. Što se tiče Škole glume koju vodim u Ćupriji, očekuju nas dve premijere za kraj školske godine i primanje novih članova u oktobru. To je jedno vrlo inspirativno pedagoško dramsko iskustvo. Želela bih da ostane takvo kakvo jeste u Ćupriji, a mislim i da deca Jagodine zaslužuje tako nešto, pa mi je u planu da i ovaj grad dobije takav metod rada u okviru Gradskog pozorišta Jagodina –rekla je Marija.

Marija ima iskustva i sa glumom na malim ekranima. Igrala je u seriji „Dvanaest reči“ koja se emituje na „TV Superstar“, gde su joj partneri bili glumci Viktor Savić i Dragan Božić. Igraće i u serijama „Koreni“ i „Vreme smrti“ koje će se tek prikazivati, a tu posebno ističe saradnju sa Goranom Šušljikom. Iskustva na televiziji smatra vrlo dragocenim u svojoj glumačkoj karijeri, a iako je više privlači pozorišni život, kaže da od filmskog i televizijskog svakako neće bežati.

D.M.