Dvadeset i šesta pesnička knjiga jagodinskog pesnika sadrži 50 pesama nastalih u poslednje dve godine

Krajem prošlog meseca iz štampe se pojavila nova, 26. po redu, knjiga pesama istaknutog jagodinskog i srpskog književnika Baja DŽakovića – ,,Dnevnik (stihovi)” koju su zajednički objavili beogradski ,,BeoSing” i Književni festival ,,Srpsko pero” iz Jagodine.

– … Ovo pevanje karakteriše izraženi sarkazam, ironija, humoreska, burleska, što stvara dodatni otklon postmodernom pevanju.

U knjizi Baja DŽakovića postoje lirsko – filozofski pasaži koji se izdvajaju kao praslike ili kristalizovane u dragulj mudračke koane zena. – Putuje život nekud u neboglede / Da ništa ne nestane i ne mre/ I slike Raja nikad ne izblede – (pesma ,,Žuti pas i kosmos – mart 2012.”).

U tim graničnostima ničije zemlje klija seme pevanja 21. veka. U ovom pevanju i : Hristos ustaje iz virtuelnog groba/ Jednim pogledom budi sve usnule / Od Vaskrsa počinje i novo doba / Kada su se svetlosti u Kosmosu srele – (,,Uskrs 2012”).

Sve je sažeto kao u te-ve spotu obasjano veštačkom obojenom svetlošću: žuto – zeleno – ledeno plavo, neona, flora ili žive, veličantsveni vatromet u krvotoku, ovi stihovi pretpostavljaju Jevanđeliste, ali su deo spoznaje Otkrivenja … – zapisao je, uz ostalo, u recenziji pod naslovom ,,Vatromet u krvotoku Baja DŽakovića” istaknuti beogradski književnik Predrag Bogdanović Ci, nekadašnji dugogodišnji generalni sekretar Udruženja književnika Srbije.

U ovoj knjizi DŽaković prezentira 50 novih pesama nastalih u poslednje dve godine, različite tematike – od duhovnih, preko ljubavnih, lirskih, kontemplativnih, rodoljubivih, angažovanih sve do satiričnih, a ispevane su različitim poetskim irazima – od haikua, preko belog i slobodnog stiha, distiha, raznih oblika katrena, sve do soneta.

– U DŽakovićevim pesmama uhvaćeno je ono, najteže uhvatljivo, što se gnezdi između jave i sna (,,Pred Uskrs 2012. godine”). Java o kojoj on peva sadrži u sebi pelud sna:snovi o kojima on pesnički svedoči u javu su ukotvljeni. NJegove pesme sam su, nesmireni, lirski treptaj koji vibrira i ovamo i onamo. To ih ne sprečava da se i ka političkom, kritičkom, delimice satiričnom, upute. Poezija našeg pesnika nije samo poetična; u jednakoj meri, ona je i etična. On se ne libi, kao neki naši beskrvni, starmali pesnici, da i ka ljubavnoj poeziji pohita. Ova, u njegovoj verziji, nije uvela, smežurana voćka, već ekstatični, erotski klicaj, sama seks – eksplozija. Zaljubljenik je u Jagodinu, grad u kojem živi i stvara. NJegove pesme, poetski snimci života na jagodinskim ulicama, kraj jagodinskih drvoreda što, nadrealno, ,,šetaju pored mene”. (,,Šetnja starim korzoom u Jagodini 2. novembra 2011. godine”), za stolovima jagodinskih krčmi – prizivaju umetničko jato koje se tu sjatilo ili odatle odjatilo i svedoče kako je pesničko druženje nekoristoljubivo darivanje lepotom uprkos vremenu koje sve više na nekakvo tamno zlovreme počinje da miriše. Pogotovu stoga, što uvek u nama, i nad nama, jeste rana neprebolna: – ,,Odnekud na nebu ranjeno Kosovo”- (,,Patrijarh Irinej u Jagodini na parastosu izginulim junacima od Kosova do danas”) .. – piše, pored ostalog, u recenziji pod naslovom ,,Zvezdokrilo pesnikovanje” ugledni srpski književni kritičar i književnik, urednik ,,Šumadijskih metafora” mr Dušan Stojković.

Valja podsetiti da je Džaković osvojio i dvadesetak značajnih književnih nagrada i priznanja i nebrojeno onih sa književnih konkursa i festivala poezije.
– … DŽaković, svojim već prepoznatljivim pesničkim stilom ispisuje nove stihove – držeći se čvrsto, majstorski sigurno, klasičnih formi pevanja, od čega ne odstupa čak ni kada se odluči za haiku – kao relativno noviji, po pitanju forme, pesnički izraz. U njegovim stihovima nema patetike, nema spuštanja tonusa, čak i kada se radi o pesmama koje imaju naglašenu poučitelnu poentu, ili kada su u pitanju stihovi koji tretiraju tzv. religiozne teme (kao da svaka poezija nije, suštinski, slavoslovlje Gospodu, bez obzira na temu, formu, pa čak i kvalitet).
Isti vrednosni sud moguće je doneti i izreći ga argumentovano i kada se radi o pesmama u čijem središtu je svakodnevnica – ono lično ,,pretrajavanje”, sa neizbežnom zapitanošću nad smislom svega, pa i života. Bajo DŽaković je uporni i talentovani beležnik, promišljač i tumač, tragalac i sumnjalo, vernik koji svoju veru ne proverava u tim sumnjanjima ali je svakodnevno stavlja na probu.

Svestan opšte, pa i svoje, naravno, privremenosti, razumevajući da je samo područje duha jedina istinska čovekova svojina – Džaković te svoje zaključke vešto pretače u stih i, pored svih odgovora koje nam pesmom daje, uvek postavi i poneko pitanje – na koje, čini mi se namerno – ne želi da da odgovor –, uz ostalo, je zapisao u svojoj recenziji pod naslovom ,,Poezija Baja Džakovića – veština trajanja” jedan od najpoznatijih srpskih pesnika srednje generacje i glavni i odgovorni urednik beogradske ,,Prosvete” Miloš Janković.

Bajo Džaković je zastupljen u više od 200 književnih zbornika i antologija u zemlji i inostranstvu, dok je kao recenzent ili urednik potpisao blizu 300 knjiga kod raznih izdavača.

Bajo Džaković
ŽUTI PAS I KOSMOS
(mart 2012.)

Žuti pas lagodno šeta pored Belice
Svojim pogledom iz oka prenosi toplinu
Tako mi ljubav dojezdi u zenice
A vatra vuče misao u visinu

Putuje život nekud u neboglede
Da ništa ne nestane I ne mre
I slike Raja nikad ne izblede