U okviru proslave četrdesetogodišnjice rada mesnog Književnog kluba „Mirko Banjević“, po zamisli njegovog sadašnjeg predsednika Olge Mančić – Lodike, u galeriji Kulturnog centra Paraćin 27. maja održano je književno veče bivših predsednika kluba.

Ideja je zbilja originalna, ali realizovana je samo delimično budući da se jedan od bivših predsednika ( Miroslav Dimitrijević) nije odazvao pozivu, dok je drugi (Svetlana Arsić) bio sprečen da iz Beograda dođe u Paraćin. Osim toga, dvojica pređašnjih predsednika Kluba (Petar Kuhtiček i Milivoje Nešić – Šore), nažalost, nisu više među živima.

Pa ipak, nastupila su petorica pređašnjih predsednika, od kojih su četvorica članovi Udruženja književnika Srbije, a jedan (dr Predrag Jašović) i docent Državnog univerziteta u Novom Pazaru. Inače, ovo lepo i sadržajno majsko veče vodile su Olga Mančić, aktuelni predsednik Kluba i Gordana Vojinović, koordinator književnog programa Kulturnog centra Paraćin. Program je počeo uvodnom rečju Đorđa Petkovića, najstarijeg člana i jednog od osnivača Kluba.

On je, sećajući se svega, oživeo to, daleko vreme: 1973. godinu, godinu osnivanja Kluba i tadašnje društveno-političke prilike koje su znatno uticale na kulturne tokove. Setio se pesnika i gimnazijskog profesora književnosti Dragomira Bodića i Petra Kuhtičeka, proznog pisca, slepog profesora prava u paraćinskoj Ekonomskoj školi, ali i mnogih rugih, poput Milivoja Nešića – Šoreta, takođe uglednog profesora srpskog jezika i jedno vreme direktora Biblioteke „Dr Vićentije Rakić“ koja je, zahvaljujući njemu, postala stecište paraćinskih pesnika i svetionik kulture.

Takođe se osvrnuo i na ulogu Zavičajnog muzeja u oživljavanju gradskih kulturnih tokova. Inače, književnik Petković, majstor soneta, podsetio je prisutne da je književna i, uopšte, kulturna delatnost Književnog kluba „Mirko Banjević“ višeslojna. Ona je tokom četiri decenije duge istorije, uz povremene uspone i padove, imala više segmenata: književne nastupe u gradu, pobratimstvo s književnim klubovima u Kragujevcu i Lazarevcu, a kasnije i vrlo plodotvornu saradnju s KK „Dušan Matić“ u Ćupriji, KK „Slovo“ u Lapovu, KK „Desanka Maksimović“ u Ražnju, KK „Velimir Rajić“ u Aleksincu, KK „Moravski tokovi“ u Trsteniku i s mnogim drugim. Paraćinski pesnici, grupno ili pojedinačno, nastupali su i u Sokobanji, Beogradu, Jagodini, Titelu, Nišu, Priboju, Kruševcu Svilajncu, Negotinu, Zaječaru, Rakovici, Opariću, Bitolju… Uključivali su se i u brojne kulturne akcije: „Dani vina“ U Trešnjevici, „Školama na ivici opstanka“ (Zabrega i Braljina kao segment centralne, niške akcije), Art-fest u Paraćinu, Poetska pozornica plus u Ćupriji, „Dani božura“ u Krivom Viru, Dani Toplice Simića u Varvarinu, „Bulka“ u Crvenki, Zmajeve dečje igre u Novom Sadu… Polovina od tridesetak zvaničnih članova objavljivala je priloge u zbornicima, u književnoj periodici, neki su ušli i u antologije i enciklopedije, a pojedini, prvenstveno dr Predrag Jašović, Tomislav Đokić i Đorđe Petković, dobijali su i vredne književne nagrade: „Andra Gavrilović“, „Milivoje Ilić“, „Šešir Toplice Simića“…

U toku predsedničke pesničke večeri posebno je apostrofirana tradicionalna manifestacija „Svetosavski pesnički maraton“ koja u Paraćinu okupi i do pedeset autora iz desetak gradova, ali magistralnim je ipak proglašen jedan drugi segment: Kulturološki projekat „Juhorsko oko“ (sveobuhvatan i raznovrstan) koji ove godine doživljava punoletstvo (18 godina). Inače, niko nije prebrojavao stotine objavljenih i uređenih knjiga članova ovog Kluba kroz njegovu, pola veka dugu istoriju., ali se zna da je izdavačka delatnost u Paraćinu bila najrazvijenija devedesetih godina prošloga veka, kada je u punom usponu bila mesna Štamparija „Vuk Karadžić“, a ne mali doprinos dala je i privatna izdavačka kuća Književna kelija „Sveti Sava“, kao i današnja kuća „Alka“. Takođe nema preciznih podataka ni o broju održanih stručnih predavanja članova Kluba, pa ni o brojnim gostovanjima pesnika i pisaca iz drugih sredina, među kojima je bilo i dobitnika NIN-ove nagrade (Matijević, Basara, Velikić…). Pa ipak, nešto od te, dragocene dokumentacije (uz kapitalnu panoramu paraćinskog pesništva „SNOSHVATICE SA CRNICE“)) i danas se čuva za budućnost (u Zavičajnoj zbirci Biblioteke „Dr Vićentije Rakić“, u arhivi Kulturnog centra Paraćin, a deo retko vredne privatne publicističke zbirke (posebno one vezane za paraćinske listove „14 dana“ „Paraćinska hronika“ i „Bilten“, koji su uvek bili naklonjeni pesnicima) Petković je ovih dana poklonio Biblioteci.

Dodajmo da Književni klub „Mirko Banjević“ poklanja dovoljno pažnje i ovdašnjim piscima u dijaspori ( Zlata Živadinović i Vladan Rakić), ali i mladima koji tek stupaju na književnu scenu (Mladen Stojadinović, Nevena Đokić, Milena Veselinović…).
Dakle, na kraju svega što je „mirisalo“ na istoriju, bivši predsednici paraćinskog KK „Mirko Banjević“ (Đorđe Petković, Miodrag Gligorijević – Migan, Tomislav Đokić, dr Predrag Jašović i Milan Vlajković) predstavili se se publici po jednom pesničkom ili proznom numerom, što je izmamilo aplauze. I, na kraju svega, treba reći da je svakome od njih te večeri uručena „POVELjA“ „za doprinos razvoju književnog kluba“, dok su u ime preminulih predsednika to priznanje primili članovi njihovih porodica.

Tomislav Đokić