Susreti: Sneška Nikolić

Garderoberka, rekviziterka i glumica Gradskog pozorišta Jagodine i tehnička sekretarica ,,Dana komedije” kaže da više vremena provodi u pozorištu nego u kući i da joj je pozorište gotovo sve u životu

Sneška Nikolić

Da iver ne pada daleko od klade Njegovo veličanstvo Život je veoma ilustrativno potvrdio bezbroj puta. Isto se dogodilo i u slučaju Sneške Nikolić, mlade garderoberke, rekviziterke i glumice Gradskog pozorišta Jagodine i dugogodišnje tehničke sekretarice pozorišnog festivala ,,Dani komedije”. NJen rano preminuli otac Dragutin (Dragan) bio je, naime, blizu dve decenije član Pozorišta koje je izuzetno voleo i u tom periodu odigrao desetak premijera, a takođe je bio i član Književnog kluba ,,Đura Jakšić” i objavio četiri knjige pesama i jednu novelu, a pred kraj života izabran je i za predsednika Skupštine (tada još postojeće) Kulturno – prosvetne zajednice Jagodine.

Onda i ne čudi što se Sneška već u svojoj 21. godini obrela u Gradskom pozorištu Jagodine, a takođe voli i književnost – mada ne piše već čita kad god joj vreme to dozvoli. Završila je srednju Tehničku školu mašinskog smera, a potom i Višu školu za menadžment i od rane mladosti gotovo u potpunosti posvetila se životu na ,,daskama koje život znače”.
– Od malena sam volela umetnost, a posebno pozorište i u srednjoj školi sam bila član dramske sekcije, a onda od svoje 21. godine postala i član Gradskog pozorište Jagodine što mi je tada predstavljalo, a tako je i danas, veliku čast. Kao glumica debitovala sam u predstavi ,,Vila Rajski mir” u režiji iskusne i dokazane Lilijane Ivanović, potom igrala u drami ,,Banović Strahinja” koju je, prema kultnoj narodnoj epskoj pesmi, dramatizovao Borislav Mihajlović Mihiz a maestralno režirao poznati užički (i srpski) reditelj Branko Popović i nedavno statirala u predstavi ,,Kokoška” savremenog ruskog pisca Nikolaja Koljade u režiji, takođe istaknutog i poznatog, srpskog reditelja Velimira Mitrovića – govori o svom glumačkom angažmanu Sneška Nikolić i dodaje da ,ipak, više voli komediju od drama i konstatuje da je pozorišni život u Jagodini možda i najdinamičniji u Srbiji, ne računajući Beograd.

– Kako zaista iz duše volim pozorište od samog početka u pozorištu sam radila sve što je bilo potrebno, a tako je i danas. Sa ljubavlju sam radila, a to činim i danas, posao garderoberke i rekviziterke i mogu iz iskustva da kažem da su to veoma odgovorni poslovi. Nadam se da će, možda i uskoro, Gradsko pozorište postati profesionalno ili barem poluprofesionalno jer imamo odlične glumce, izvanrednu upravu i snažnu podršku lokalne samouprave. Tada će i svima nama biti bolje i radićemo još sa većim elanom, mada je tako i danas. Osim toga, već punih osam godina radim kao tehnička sekretarica pozorišnog festivala ,,Dani komedije” u čemu, takođe, uživam i mogu slobodno da kažem da mi dobar deo života prolazi u znaku Boginje Talije – poručuje u svm prvom razgovoru za novine velika posvećenica pozorišta i dugogodišnja članica Gradskog pozorišta Jagodine Sneška Nikolić.

HOBI
– Meni je pozorište sve, pa i hobi jer ja više vremena provedem tamo nego kod kuće i uvek mi je dan ispunjen jer se u pozorištu uvek nešto događa. Osim toga, volim i književnost, naravno da čitam, a posebno Dostojevskog koga obožavam – ističe Sneška Nikolić.
B.Džaković
foto:A.Dobrosavljević