Talentovani jagodinski glumac kaže da mu je najvažnije da publiku, bar na kratko, oslobodi teških misli i život joj ispuni ljubavlju
I posle serijala tekstova u ,,Novom putu” koji je, povodom 150 godina postojanja pozorišnog života u Jagodini, pretočen u ,,Knjigu sećanja” čiji je izdavač Gradsko pozorište Jagodine i koja je naišla na lep prijem kulturne javnosti Jagodine, Pomoravlja, pa i čitave Srbije, naš nedeljnik je kroz ovu rubriku nastavio da, povremeno, predstavlja pozorišne poslenike koji u vreme štampanja ,,Knjige sećanja” još uvek nisu imali reference da u njoj budu zastupljeni, ili se jednostavno još uvek (ili bar ne u punoj meri) nisu bavili pozorišnim čarolijama.
Uskoro osma premijera: Petrović na sceni Kulturnog centra u Jagodini
Jedan od njih, koji se doduše pominjao i u ,,Knjizi sećanja” ali nije imao i zasebnu rubriku, jeste i Ratko Petrović (30), talentovani jagodinski glumac i stalni član Gradskog pozorišta Jagodine, koji je igrao i u drugim jagodinskim pozorišnim družinama kao što su Dramski studio Ustanove za umetnost i kulturu ,,Veliki teatar” i Dramski studio Društva za kulturu ,,Kablovi”.
Rođen je u Jagodini, gde i sada živi i radi u Kulturnom centru kao tehničar za ton i svetlo, pošto je prethodno završio Srednju mašinsku školu. Za nešto manje od dve godine, koliko se bavi pozorištem , već je ,,uknjižio” četiri premijere, a do kraja meseca će i petu , a ako se računaju i predstave za decu onda toj brojci treba dodati još tri premijere. Igrao je u ,,Kralju Ibiju” Alfreda Žarija u režiji Dušana Ilića i produkciji ,,Velikog teatra”, ,,Opštoj bolnici” Hristeva Bojčeva u režiji Milića Jovanovića i produkciji Društva za kulturu ,,Kablovi” i predstavama Gradskog pozorišta Jagodine – ,,Kokoška” Nikolaja Koljade u režiji Velimira Mitrovića i ,,Svinja” Branislava Nušića u režiji Dragana Stevanovića a nastupiće i u predstavi ,,Juriš u budućnost” Miroljuba Nedovića u režiji Zorana Živkovića Žuće koja će premijerno biti izvedena do kraja meseca. Istovremeno je igrao i u tri predstave na Dečjoj sceni Gradskog pozorišta Jagodine – ,,Začarano kraljevstvo”, ,,Priča o sreći” i ,,Pobuna vaspitnih mera”.
ZAHVALNOST
– Zahvalan sam svim ljudima koji nisu verovali u mene jer me je upravo taj njihov skepticizam jednostavno gurnuo u uspehe. Neću zaboraviti njihova lica ni kada sam išao uzlaznom putanjom, ali im neću zaboraviti izraze lica ni kada se budem nalazio na silaznoj putanji. Lično smatram da je svet manje – više gladniji tolerancije i ljubavi negoli hleba – ističe jagodinski glumac.
– Još u srednjoj školi zavoleo sam glumu, a tome su dosta doprineli moja profesorka Dobrila Jevtić i njen sin Bojan Jevtić. Uvidevši moju ljubav prema pozorištu, pa i moj talenat, neprestano su me usmeravali ka pravim stazama tako da sam još u srednjoj školi igrao u više školskih predstava. Uvek su mi ležale komedije više nego drame. Od rane mladosti sam uvideo da sam veliki buntovnik i shvatio da mogu, barem delimično, da ostvarim realnom sliku društva i vremena. Nije licemerno što nisam smeo javno da agitujem ali sve ono što sam mislio, modifikacijom teksta i mizanscenom, ja sam, zapravo, i prikazao na sceni i to je jedna od nedohvatnih teatarskih magija. Zato i volim komedije, i to posebno one koje na jedan groteksan i lascivan način, izazivaju humor – pa makar ja to činio i, uslovno rečeno, frigidnim ulogama. Jer, život je isuviše ispunjen dramom da bi ga stalno prezentirali i na sceni – objašnjava mladi i talentovani jagodinski glumac koji najavljuje da u dogledno vreme može da postane jedan od oslonaca uspešnog jagodinskog teatra.
– Nameravam da se što duže zadržim u Gradskom pozorištu Jagodine koje mi je i bukvalno prava druga kuća. Ozarim se srećom kada vidim da uspem da izmamim osmehe ljudima koji dolaze u pozorište i na taj način im oslobodim glavu od teških msli, barem na nekoliko minuta ili pola sata. Posle svakog četvrtka, koji je u Kulturnom centru u Jagodini rezervisan za nastup Gradskog pozorišta Jagodine, naši stalni gledaoci negde od 21 i 30 pa bar do 22 sata deluju srećno i zadovoljno pod utiscima naše igre i u tome i jeste naša prava misija – da u ljudima budimo život i najlepše osećanje na svetu – ljubav u najširem smislu te reči – konstatuje na kraju razgovora za ,,Novi put” mladi i talentovani jagodinski glumac Ratko Petrović.
B. Dž.
Foto: A. Dobrosavljević
