U JAGODINI PO 31. PUT ODRŽAN KNJIŽEVNI FESTIVAL ,,SRPSKO PERO“

Bogat program ovogodišnje manifestacije odlično organizovan uz zdušnu podršku lokalne samouprave
Tokom prošle nedelje u Jagodini je po 31. put održan književni festival ,,Srpsko pero“ koji zajednički organizuju Savet Festivala i Narodna biblioteka Jagodine pod pokroviteljstvom Skupštine Grada Jagodine, a valja podsetiti da se ova manifestacija već dugi niz godina smatra jednim od najkvalitetnijih i najpopularnijih književnih festivala u zemlji.
Na žalost poslednjih desetak godina redovno i brižno pomaže ga jedino Skupština Grada Jagodine, kao i, sporadično, prijatelji Festivala, ali baš zahvaljujući pravovremenom razumevanju lokalne samouprave, kao i velikom iskustvu i entuzijazmu organizatora i ove godine sve je proteklo na najlepši mogući način.
VEČE SATIRIČARA POMORAVLJA
Posle izuzetnog kabaretsko – satiričnog nastupa poznatog jagodinskog kantautora Duška Dimitrijevića Endžija Festival je, kao predstavnik lokalne samouprave, zvanično proglasio otvorenim Nebojša Petrović, diplomirani filolog i direktor Kulturnog centra u Jagodini.
U vrlo promišljenom i efektnom izlaganju Petrović je podsetio da književni festival ,,Srpsko pero“ traje već 31. godinu a , kako je rekao, sve što traje duže od tri decenije ( i to bez ikakvih ,,repova“) zaslužuje duboko poštovanje. Po Petrovićevim rečima učesnici i organizatori jedne ovakve manifestacije imaju svetu misiju negovanja našeg jezika koji je, kako je on naglasio, jedan od najlepših na svetu.
Sve prisutne pozdravio je u ime Skupštine Grada Jagodine i podsetio da poslednjih desetak godina jedino Skupština i pomaže ovu jedinstvenu manifestaciju kojoj je poželeo da traje bar još sto puta ovoliko, čime je 31. Festival i zvanično proglašen otvorenim.
Potom je vodjenje prve večeri Festivala preuzeo jagodinski satiričar Toni S. Stojanović, inače sekretar Književnog kluba ,,DJura Jakšić“.
– Humor ili duhovitost je sposobnost ljudi, objekata ili situacija da izazove osećaj zabave u drugim ljudima. Taj osećaj uglavnom prati osmeh ili glasan smeh, veoma zdrav za organizam. Humor možemo definisati kao snažnu emociju koja se javlja u slučaju komičnih situacija – rekao je, pored ostalog, posle pozdravne reči u ime domaćina, Toni S. Stojanović.
Onda su se aforizmima i satiričnim pesmama predstavili poznati pomoravski satiričari Slobodan Žikić, Aleksandar Dobrosavljević, Vojislav Trumpić, Branislav DJokić Kan, Siniša Cvetković, Tomislav Jović Ćoma i Toni S. Stojanović iz Jagodine, Mile Lazarević, Slobodan D. Stanković i Milka Ižogin iz Paraćina i Radivoje Ristić, Gordana LJ. Miljković i Vladica Vlajče Milenković iz Paraćina koji su svojim nastupom očito zadovoljili posetioce prve večeri Festivala koji su sa nje otišli više nego zadovoljni.
,,ZAŠTO SU PRAZNE SRPSKE KOLEVKE ?“
Narednog dana pred ne baš mnogobrojnim posetiocima Biljana Spasić, mr ekonomije, demograf i publicista, posle iscrpne najave Miluna Vasića, urednika književnog i umetničkog programa Narodne biblioteke Jagodine, održala je veoma interesantnu tribinu na temu ,,Zašto su prazne srpske kolevke?“, inače autorka u javnosti dobro poznate knjige ,,Zašto Srbi nestaju?“.
U suštini na ovoj tribini nije se čulo ništa senzacionalno novo i predvidjanja ove publicistkinje, kao i brojnih njenih kolega, nisu nimalo ružičasta mada se čini da su valeri njene vizure zatamnjeni , bar po malo, više nego što treba ili u ovom narodu još uvek ima i umerenih optimista kakav je i autor ovog teksta i kolege koje su sa njim pratila ovo, inače, odlično organizovano predavanje.
Gospodja Spasić ponovila je poznate podatke da u Srbiji svake godine nestaje jedan grad veličine izmedju 30 i 40.000 stanovnika, da je mortalitet veći od nataliteta, iznosila prilično neprijatne podatke vezane za Pomoravski okrug i šest opština koji ga čine pa je čak i za Jagodinu, koju je navela kao jedini pozitivan primer u Srbiji u borbi protiv bele kuge, navele neke negativne pokazatelje koji, doduše, nama nisu poznati.
Po podacima koje je iznela gospodja Spasić na Kosmetu ima 54 odsto populacije mladje od 19 godina, u opštini Preševo, koja je skoro uopšte bez Srba, prosek starosti je 24, a u Srbiji 43 godine, a kako je istakla kad broj mladih padne ispod 20 odsto populacije tom narodu veoma ozbiljno preti nestanak. Kao crnu tačku ili primer navela je opštinu Gadžin Han gde je prosek starosti, prevashodno srpskog, stanovništva čak 60 godina starosti, a u jednom selu blizu Dimitrovgrada žive samo dva starca stara po blizu 90 godina, nema više ni žive duše, ni psa ni mačke, drveće niče iz kuća, a ta jedina dva starca medjusobno su posvadjani.
Naravno, šire posmatrano uzrok ovoj pošasti su isuviše česti ratovi, ekonomska kriza, pogrešna miograciona politika, ali i poguban uticaj velikih sila sa Zapada koji imaju svoje interese i utiču na omladinu Srbije da živi noću ( drogira se, pije alkohol, tuče se, stupa u problematične i nekontrolisane seksualne odnose) a spava danju što nikako ne ide u prilog gradjanima Srbije.
Gosopdja Biljana Spasić apostrofirala je da nema države na svetu u kojoj omladina živi na takav način jer svako pruža otpor takvim i sličnim ,,kreacijama“ onih koji imaju takve interese, ali se po njenim rečima kod nas malo radi na tome – mada se stanje u poslednje vreme nešto ( ali nedovoljno) poboljšava.
U svakom slučaju ova tribina izazvala je interesovanje kod ne baš brojnih posetilaca – pa se umalo nije pretvorila u dijalog predavača i posetilaca koji su želeli da saznaju što više o ovoj nimalo ružičastoj tematici.
VEČE LAUREATA
Treće, finalno veče Festivala, započelo je atraktivnim nastupom učenika Muzičke škole ,,Vladimir DJordjević“ iz Jagodine Ivana Nešića, a zatim je održano tradicionalno ,,Vidovdansko veče“ u okviru koga su se predstavili pomoravski pisci
Potom je Mile Lazarević, književnik iz Ćuprije i predsednik Književne zajednice Udruženja književnika Srbije za Pomoravski okrug sa sedištem u Jagodini u ime žirija ( koji su činili još i književnici Miroslav Dimitrijević i Bajo Džaković) i zvanično saopštio da je laureat književne nagrade ,,Pomoravski Orfej“ , koja se dodeljuje za najbolju knjigu pomoravskih književnika objavljenu u prethodnoj godini, Dragoljub M. Jevremović, književniki iz Roćevca kod Svilajnca za zbirku pesama ,,Devičanstvo nesanice“ koja se krajem prošlog leta pojavila u izdanju Narodne biblioteke ,,Resavska škola“ iz Despotovca. U obrazloženju žirija ističe se da se ova knjiga iz prošlogodišnje produkcije pomoravskih književnika upravo po onim karakteristikama koje su i afirmisale ovog stvaraoca prisutnog na srpskoj književnoj sceni oko pola veka: konstantno variranje slične tematike ( majka, zavičaj, manastir Manasija, svetitelji, neimari) naglašeni lirizam, ali i refleksivnost u stihovima što im, sveukupno, obezbedjuje sjaj autentičnosti u raznolikim krugovima pomoravsko – resavskih književnih stvaralaca, pa i šire.
Onda je književnik Predrag Peca Stefanović, član žirija za dodelu nagrade ,,Srpsko pero“, ( u kome su radili još i Miljurko Vukadinović i Bajo Džaković) saopštio da je na ovogodišnji konkurs stiglo preko 150 pesama, priča, eseja i medjužanrovskih ostvarenja na srpskom jeziku mladih pisaca do 35 godina iz Srbije, Crne Gore, Republike Srpske i dijaspore a da je žiri jednoglasno odlučio da nagradu ,,Srpsko pero 2016.“ Dodeli Bogdanu Cvetkoviću, studentu Filološko – umetničkog fakulteta iz Kragujevca koji je na konkurs poslao pesmu ,,Juriš“ pod šifrom ,,Pivac“. U obrazloženju žirija kaže se da se radi o pesmi moderne poetske teksture koja na efektan i neobičan način ubojitom i razudjenom leksikom sugestivno prezentira doba čiji smo svedoci i akteri i svetove koji žive u nama, kao i one kojima smo okruženi, a pri kraju obrazloženja se zaključuje da je ,,svojom novom vizurom i širokim interesovanjima i ova garnitura mladih literata koji pišu na srpskom jeziku dokazala da za njenu budućnost ne treba brinuti“. Nagradu ,,Srpsko pero „ Bogdanu Cvetkoviću ( koja se sastoji od novčanog iznosa i unikatne povelje) uručio je Milan Jakovljević, publicista, pisac i predsednik Saveta Festivala, a onda je laureat pročitao pobedničku pesmu ,,Juriš“.
Pri kraju večeri Bajo Džaković, književnik, novinar i umetnički direktor Festivala, obrazložio je odluku o dodeli nagrada ,,Zlatni Orfej“, koja se od 2001. godine, dodeljuje ,,za svevremeni pečat i trajno prisustvo u nacionalnoj baštini“. Ovogodišnji ( ravnopravni) laureati su Dejan Bogojević, književnik iz Valjeva i Ivan Lalović, književnik iz Beograda. Džaković je napomenuo da su to do sada najmladji laureati ove prestižne nagrade ( Lalović je mladji par godina) i da su to jedini pisci koji su, do sada, osvajali i ,,Srpsko pero“ i ,,Zlatnog Orfeja“. Dodao je da se radi o reprezentativnim predstavnicima mladje generacije srpske književnosti koja lagano prelazi u srednju i konstatovao da se Lalović sa više knjiga, prisustvom u periodici, ali i esejističkim tekstovima i osvojenim nagradama afirmisao kao naglašeno talentovani književnik, što se takodje može reći i za Dejana Bogojevića koji je objavio znatno više knjiga, a piše i prozu i dramske tekstove, pravi antologije i uredjuje književna glasila. Laureati su se stihovima i besedama ( istaknuto je da im nagrader izuzetno mnogo znače jer se radi o jednom od najboljih književnih festivala u zemlji) zahvalili na nagradama koje im je uručio Bajo Džaković.
Tim je i ovogodišnji, 31. Po redu književni festival ,,Srpsko pero“, inače besprekorno organizovan, okončan.

Bajo Dzaković