Narodna biblioteka „Dr Milovan Spasić” u Rekovcu je 30.07.2013. godine održala veče poezije pod nazivom „Pismo Ženi” na otvorenom u kafe baru ” Felicija”.

Aleksandar Antić i Nenad Petrović, poznati jagodinski glumci, priredili su rekovačkoj bibliotečkoj publici lep doživljaj romantike u neobičnom ambijentu.

Po prvi put se izašlo van okvira prostora Biblioteke, što nimalo nije umanjilo efekat književne večeri. I uvek nezaobilazna tema ljubav, žena, snovi… Jer u ljubavi se oseća više nego što treba, pati više nego što misli. Tako su pesnici, kao ljudi od mašte, uvek bili veliki stradalnici u ljubavi, ali su svoja iskustva ostavili i pretočili u stihove o ženi.

Aleksandar Antić je književno veče počeo sa večitim stihovima Alekse Šantića: „Čekaj me i ja ću sigurno doći. Samo me čekaj dugo…… Čekaj i kada pisma prestanu stizati iz daleka…”, a potom nastavio stihovima Branka Miljkovića, Vladislava Petkovića Disa, Brane Petrovića. A svoje mesto je našao i Arsen Dedić sa pesmom „Ne daj se, Ines”.
Nenad Petrović je izvođenjem na gitari, i pevanjem pesama grupe „Galija”, „Indeksa”, „Filma”, „Bijelog dugmeta”, a posebno Đorđa Balaševića, doprineo da atmosfera ponese publiku koja je zajedno sa njim pevušila.

I zaista ništa ne može da zameni utisak i atmosferu književne večeri, kojoj su najviše doprineli jagodinski glumci, a gosti rekovačke Biblioteke. Onaj ko se potpuno predaje, ko se oseća slobodnim,taj voli celim bićem. A ko voli celim bićem, oseća se slobodnim. U ljubavi niko nikoga ne može da povredi. „Svako od nas je odgovoran za ono što oseća i ne možemo drugog da krivimo. Ono što je najlepše na iskrenoj i dubokoj ljubavi na kojoj je sve lepo, to je da u odnosu prema onome koga volimo nijedna naša mana ne dolazi do izraza.”
Ovo su reči koje su se mogle čuti i kao neka vrsta poruke bibliotečkoj publici.

Biljana Tomić