– Osim beogradskih istoričara malo ko se bavio srpsko-turskim ratovima u 19. veku, pa je utoliko više ova izložba interesantnija – naglasio na otvaranju Ninoslav Stanojlović, profesor istorije i najbolji poznavalac novije istorije Jagodine

Prošlog četvrtka u Galeriji Zavičajnog muzeja u Jagodini otvorena je veoma interesantna izložba dokumenata, predmeta (zastave, ordenje, oružje) i fotografija pod naslovom ,,Jagodina i okolina u srpsko – turskim ratovima 1876 – 1878.” autora Ninoslava Stanojlovića, profesora istorije i, po rečima znalaca, najboljeg poznavaoca novije istorije Jagodine, i Duška Grbovića, višeg kustosa – istoričara Zavičajnog muzeja Jagodine.

Brojne posetioce dočekao je i pozdravio Zoran Petrović, direktor Zavičajnog muzeja, a izložbu je svečano proglasio otvorenom Ninoslav Stanojlović.

U zanimljivom i, pomalo nekonvencionalnom, izlaganju on je pojasnio kako je došlo do realizacije ove izložbe čiji je organizator Zavičajni muzej Jagodine. Stanojlović je istakao da se on lično ovom temom (srpsko – turskim ratovima u 19. veku) bavi već punih 25 godina i to posebno sa aspekta lokalnog istoriografa i da je diplomski rad na Fakultetu posvetio majoru Mihajlu Iliću, proslavljenom junaku sa Javora koji je bio i član Srpskog slovenskog društva, preteče današnje Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).

Kako nije bilo mogućnosti da svoja saznanja odštampa u formi knjige, Stanojlović je predložio kolegi Dušanu Grboviću i direktoru Muzeja Zoranu Petroviću da realizuju jednu ovakvu izložbu, na zadatu temu, i oni su to oberučke prihvatili pa od ideje do realizacije nije prošlo mnogo vremena.

Po rečima Stanojlovića, inače, malo se ljudi bavilo ovom temom, prevashodno beogradski istoričari, pa je ova izložba, koja je privukla veliku pažnju Jagodinaca, utoliko interesantnija.

– … Teret ratova iznela je vlada na čijem čelu se nalazio Jagodinac Stevča Mihajlović. Na visokim vojnim položajima nalazili su se i pukovnik Milutin Jovanović, potpukovnik Petar Aranđelović, Jagodinci, Milojko Lešjanin, pukovnik potom i general iz sela Lešja kod Paraćina, koji je bio i u važnim diplomatskim misijama. U jedinicama srpske vojske bilo je i oficira koji su poticali sa ovog područja. Svojom hrabrošću i sudbinama ratove su obeležila dva Jagodinca. U prvom ratu 1876 – 1877. svojom umešnošću i komandovanjem istakao se major Mihailo Ilić koji je hrabro poginuo na planini Javor, krajem avgusta 1876. godine. U Drugom ratu 1877 – 1878. godine svoje komandne sposobnosti iskazao je potpukovnik Jevrem Marković. Streljan je u maju 1878. godine u Aranđelovcu. Bio je tragična žrtva obračuna kneza Milana sa pristalicama dinastije Karađorđević, a povod je bila Topolska buna, sa čijom organizacijom nije utvrđena njegova povezanost. Mihailo Ilić i Jevrem Marković bili su odlikovani srpskim odličjima (Kolajna za hrabrost, orden Takovskog krsta), a Jevrem Marković i ruskim ordenom Sv. Đorđa. U Paraćinu je u julu 1876. godine donet prvi propis o odlikovanjima Kneževine Srbije.

Nakon Berlinskog kongresa, Kneževina Srbija je nastavila da se razvija u pravcu moderne evropske države, a područje Jagodine i okoline sve više poprima evropski izgled – zapisao je, pored ostalog, u katalogu koji prati izložbu Dušan Grbović, viši kustos – istoričar Zavičajnog muzeja u Jagodini.

B. Dž.