Kako ne bi bio besposlen, Dušan Margaranović, koji se vratio iz Pariza, rešio da čuva ovce i koze

Dušan Margaranović, rodom iz Bigrenice kod Ćuprije, posle četiri decenije rada u Parizu, vratio se kada je otišao u penziju. Pre pet godina upoznao je Slavicu Andrić sa kojom je napravio kuću u naselju „Dobričevo” nadomak Ćuprije.
– U našoj zemlji jeste lepše, ali u inostranstvu ima više para. Dobro je što nam je Tito dozvolio da odlazimo na privremeni rad. Što se mene lično tiče, nikada se nisam pokajao što sm otišao, jer ovde ne bih mogao da zardim sve ono što danas imam – kaže Dušan.

On i Slavica, koja je njegova četvrta žena, počeli su sa tri koze, a sada imaju 25 ovaca i toliko koza. Nekada su imali i do 130 ovaca i koza.

Dusan i Slavica na svojoj farmi

– Prodajemo jariće i jagnjad, ali i kozji sir. Taj posao se ispati i može da se živi samo od njega. Za kilogram i po kozjeg sira potrebno je pet likara mleka. Sir može da se proda po ceni od 500 dinara po kilogramu. Ali, ja ga prodajem po 400 dinara da ne bih izgubila mušterije – kaže Slavica.

Ona dodaje da ove životinje nisu zahtevne za čuvanje. Jedino je bio problem kada su ručno muzli koze. Trebalo im je od tri do pet minuta po kozi. To je bilo veoma naporno, jer posle izvesnog vremena počnu da bole ruke. Ali, sada im je muzilica olakšala posao.

Inače, ona je radila na Poljoprivrednom dobru „Dobričevo” 24 godine. Pošto je ostala bez posla, radila je u crkvi, a potom čuvala stare za novac. Pravila je i korica za rozen torte. Kaže da je imala odlično tržište, ali nije mogla da razvozi porudžbine pošto nema vozačku dozvolu, pa je odustala od tog posla.

Dušan ima i 10 hektara zemlje, ali pošto ne može da je obrađuje, plaća radnike. Na imanju proizvodi hranu za koze i ovce. On i Slavica planiraju da oforme stado od 100 ovaca i 20 koza.

Tekst i foto: Zorica Gligorijević