Nekadašnji narodni poslanik, karatista i preduzetnik, posle blizu četiri decenije vratio se slikarstvu, a njegove slike pobuđuju sve veću pažnju ljubitelja likovne umetnosti
Čudni su putevi Gospodnji, kaže stara izreka, nebrojeno puta potvrđena u životu, kao što je potvrđena i drevna istina da čovek treba da ima što više zanata, odnosno zanimanja – jer se nikada ne zna šta će (i kada) u životu da mu zatreba. Upravo to se potvrdilo i u slučaju Zorana Stevića, nekadašnjeg dvostrukog narodnog poslanika, komercialiste i privatnog preduzetnika i bivšeg poznatog karatiste koji se, posle skoro četiri decenije, vratio slikarstvu gde, ponovo, pokušava da iskaže sebe.
Zoran Stević je rođen 1951. godine u Zvezdanu (rodno mesto roditelja Nikole Pašića) kod Zaječara. Od 1958. godine živi u Jagodini gde je završio srednju Tehničku školu, a potom i Spoljnu trgovinu u Beogradu i Menadžment u Nemačkoj (gde su mu radili roditelji). Živi sa suprugom Vesnom, i sinovima Milošem, koji je menadžer kazina u Beogradu i Lazarom koji je student četvrte godine Fakulteta za kulturu i medije univerziteta „Megatrend” u Beogradu.
Kao komercijalista radio je u „Kristalu” i KTK iz Zaječara, potom u jagodinskim firmama „Ozrenka” i „Agrooprema”, da bi kasnije sa kumom Peđom Đorđevićem držao popularni restoran „Kvin” i mini – market „Bagatel”. Jedan je od najpoznatijih nekadašnjih karatista Jagodine, bivši prvak Srbije i majstor karatea trećeg dana, kao i majstor kendoa.
Odmah po ustanovljenju višestranačkog sistema u Srbiji Zoran Stević veoma aktivno je počeo da se bavi politikom – tako da je u dva mandata biran za narodnog poslanika Srpske radikalne stranke u Narodnoj skupštini Srbije, a kasnije bio i čaln Osnivačkog odbora Srpske napredne stranke u Jagodini.
U poslednje vreme više se ne bavi politikom, ali se zato vratio svojoj prvoj ljubavi – umetnosti.
– Još od osnovnoškolskih dana voleo sam umetnost, pomalo crtao, voleo dosta da čitam i završio Nižu muzičku školu u Jagodini u klasi profesora Brilija. Ozbiljnije sam počeo da slikam kao vojnik u Titogradu, godine 1972, gde sam, praktično, bio garnizonski slikar i imao prilike da u dobroj meri savladam zanat. Još u tehničkoj školi imao sam prilično jasan i dobar crtež, a u vojsci sam naučio tehniku slikanja ulja na platnu. Privlačio me, naročito, nadrealizam po uzoru na Dalija i predstavnike ,,Medijale”. Iz tog ciklusa imam još par slika u stanu, a ostatak je otišao u Generalštab avijacije. Te slike smatrane su za solidna ostvarenja urađena u nadrealističkom maniru – objašnjava ovaj poznati Jagodinac koji je zbog poslovnih obaveza i čestih putovanja napravio veoma dugu pauzu u bavljenju umetnošću, dugu gotovo pune četiri decenije.
– Pre tri godine vratio sam se kistu i paleti kada mi je došao prijatelj Siniša Cvetković sa Pedagoškog fakulteta u Jagodini, doneo mi boje, platna i četke i rekao: ,,Ja pišem pesme, a tebi je rečeno da slikaš. Zašto si izgunio dobar deo života ne slikajući? – dodaje Stević koji je u međuvremenu postao i član USLUS-a (Udruženje samoukih likovnih umetnika Srbije), slike mu se nalaze u privatnim i državnim kolekcijama u Srbiji, Crnoj Gori, Švajcarskoj, Francuskoj i Holandiji, a najbolje sarađuje sa jednom kragujevačkom galerijom gde će prirediti i samostalnu izložbu.
– Startovao sam sa nadrealizmom, pa prešao na modifikovani realizam i apstraktni realizam u kome je bilo uvek nečeg sanjarskog i bajkovitog da bi se, vrativši se umetnosti, u potpunosti posvetio slikanju pravoslavnih zadužbina i pejzažima Srbije u realističkom maniru. Izbegavam naglašeno komercijalno slikarstvo, slikam iz srca i duše ono što volim i osećam i ne znam šta ću unapred da naslikam, već činim to po osećaju – poručuje na kraju razgovora za „Novi put” Zoran Stević.
PROMENE I MLADI
– Kao bivši narodni poslanik veoma malo sam zainteresovan za ta dešavanja, iako lično poznajem sve glavne aktere srpske političke scene iz poslednje dve decenije. Tu sve ide u krug, a ja bih želeo promene i mlade ljude koji bi sigurno doneli osveženje i mnogo toga pozitivnog – ističe Zoran Stević.
ĐOKOVIĆ PRE SVIH
– Kao bivši sportista neprekidno pratim sportske događaje, a čak se i relaksiram u kućnim uslovima. Izuzetno poštujem Novaka Đokovića i reprezentativce u vaterpolu, a ne dopadaju mi se dešavanja u nekim grupnim sportovima – kaže Stević.
Bajo Džaković
