Miladin, glava porodice, nezadovoljan je što sin na njivi provodi 15 sati dnevno, koliko on radi u jednoj fabrici u Beču. Ukoliko se ništa ne promeni, Miladin kaže da će sinu zabraniti da se muči, pa će svi živeti od njegove devizne plate
Borko Mijajlović iz Stubice kod Paraćina jedan je od samo tri mlada poljoprivrednika koja obrađuju svoja imanja. Bavi se ratarstvom i stočarstvom. Nedavno je kupio 4 hektara zemlje, pa spada i među retke poljoprivrednike koji povećavaju obradivu površinu. Borko i Milovan Lazarević najveći su proizvođači mleka u selu, jer dnevno isporučuju 60 litara. U opštinskom Fondu za razvoj rekli su nam da je Borko među najvrednijim mladim poljoprivrednicima.
– Obrađujem 7 hektara svoje zemlje i još 25 hektara uzimam pod zakup. Uslužno obrađujem još 35 hektara godišnje. U vreme oranja i vršidbe radim po 15 do 16 sati dnevno – kaže Borko.
Zanimljivo je i da je on tri meseca radio u Beču, gradu u kome njegov otac Miladin radi već 25 godina. Međutim, ljubav prema poljoprivredi vratila ga je u rodno selo.
– Nisam mogao tamo da ostanem. Završio sam srednju mašinsku školu, ali nikada nisam pokušao da nađem posao ni u Paraćinu. Volim da obrađujem svoje imanje. Sa 12 godina počeo sam da pomažem ocu i da vozim traktor – dodaje Borko.
Iako se nikada ne zna koliko će da zaradi, jer cena poljoprivrednih proizvoda nije zagarantovana, naš sagovornik kaže da se nije pokajao što se opredelio za poljoprivredu. Doduše, on priznaje da bez očevih deviza ne bi mogao da opstane iako toliko radi.
– Poređenja radi, proizvodnja pšenice po hektaru prošle godine me je koštala 300 evra, a mogao sam da je prodam po 25 dinara po kilogramu. Ove godine sam morao da uložim 400 evra po hektaru, a kilogram pšenice plaćao se 26 i 27 dinara. Nekada sam za uslugu vršidbe uzimao 100 evra po hektaru kada je litar goriva koštao 53 dinara. I sada naplaćujem 100 evra, a litar goriva je 153 dinara – nezadovoljan je Borko.
Njegov otac još je rigorozniji. On kaže da svom sinu neće dozvoliti da radi njive ukoliko država ne pronađe način da pomogne poljoprivrednicima.
– On samo stvara gubitak. Ako on radi 15 sati na njivi i ja toliko u bečkoj fabrici i sve uložimo u poljoprivredu, zašto bi se on dalje mučio? Sačekaću još godinu dana. Ako se ništa ne promeni, batalićemo poljoprivredu i živeti od moje zarade – kategoričan je Miladin.
NAJMLAĐI VOLE POLJOPRIVREDU
Zanimljivo je da Borkovi sinovi, petogodišnji Veljko i trogodišnji Dušan vole poljoprivredu.
– Ja već vozim traktor. Deda me stavi krila i da mi volan. Volim i krave – kaže Veljko.
MORAO U PEČALBU
– Imali smo četiri deteta. Ja sam radio u firmi, privatno sam obavljao građevinske poslove i obrađivao njive. Iako sam toliko mnogo radio, nisam mogao da ispunim prohteve svoje dece. Morao sam da odem u inostranstvo. Ali, nikada se nisam pokajao. Napravio sam kuću za sebe i Qubinku i drugu za sina Borka, snahu Aleksandru i unuke Veljka i Dušana – kaže Miladin
KAKO JE NASTAO BORKO
Vrcav na jeziku i veliki šaljivdžija, Mildin nam je ispričao zanimljivu priču.
– Došao sam u Stubicu da idem na jedan ispraćaj u vojsku. Sutradan je trebalo da orem njivu jednoj ženi. Kada je ujutru došla, ja sam još spavao, jer sam bio umoran od ispraćaja. „A što si išao na ispraćaj, kad nemaš sina?”, upitala me je. Kada sam završio posao i uveče se setio njenih reči, shvatio sam da je ona u pravu. Tako je nastao Borko – priča Miladin kroz osmeh.
Tekst i foto Z. Gligorijević
