– Smrtna kazna treba da postoji za ekstremne slučajeve, ako ne smrtna, a ono doživotna robija bez šanse za umanjenje kazne. Slučaj ubistva Životija Živkovića zaslužuje smrtnu kaznu i to je dokaz kako policija i pravosuđe deluju brzo i dobro– rekao je sudija Lepomir Milosavljević.
– Slučaj seksualnog i fizičkog maltretiranja Životija Živkovića po monstruoznosti će ostati upamćen, inspektori i policajci koji su radni vek proveli u krvnim deliktima plakali su kada su gledali snimak– rekao predsednik Višeg suda u Jagodini Dragan Janićijević.

Sudija Višeg suda u Jagodini, koji je komentarom da slučaj ubistva Životija Živkovića zaslužuje smrtnu kaznu za organizatora Sašu Banovića, izazvao veliku pozitivnu pažnju javnosti, čvrsto stoji iza svog stava. On je ispričao kako se ovo ubistvo dogodilo i kakav je njegov stav i kao sudije i kao čoveka.

– Presuda za Sašu Banovića koji je zverski mučio, tukao, seksualno zlostavljao šest sati mirnog, povučenog Životija Živkovića, sigurno bi bila smrtna kazna da ona postoji u našem zakonu. Smatram da smrtna kazna za ovakve slučajeve, esktremne, treba da bude vraćena. U nekim američkim državama smrtna kazna nije ukinuta. Kada sam gledao snimak kako su Banović i momak njegove ćerke Nenad Vlajković drvenim nogarama od stola tukli, silovali, mučili, terali na bludne radnje Živkovića, bio sam u šoku. Pamtim neka slična ubistva ali ne ovoliko montruozna, komadanje tela i bacanje delova kod „Juhora”, odsecanja šaka i stopala, ali ovakvo mučenje ne pamtim u svojoj karijeri. Za ovakve ubice ne treba imati popusta.

Banović je uhvaćen istog jutra i to je uspeh jagodinske kriminalističke policije i sam je slučaj brzo završen, što je uspeh pravosuđa. Tako treba da radimo. Smrtna kazna je pretnja koja svim kriminalcima treba da stoji nad glavom, kada smrtna kazna ili bar doživotna robija stoji kao mogućnost završetka njihovog postupka, to više nije ista situacija, rekao je sudija Lepomir Milosavljević.

Za zatvorsku kaznu Ljiljani Milojević koja je pod pretnjom batinama, snimala ovaj krvavi pir, Lepomir Milosavljević kaže da nije bilo dokaza.
– Ona je imala modrice na rukama jer ju je otac tukao da snima sve to, a pokušala je u nekoliko navrata da umije i da vodu Živkoviću, čak je pozvala i Hitnu pomoć koja je došla do kuće ali kada su videli da niko nigde ne izlazi, mislili su da se radi o lažnoj dojavi i vratili se, objasnio je sudija.

Predsednik Višeg suda u Jagodini Dragan Janićijević kaže da je celo Pomoravlje bilo uznemireno ovim slučajem.
– Ne poznajem nikog u policiji ili pravosuđu ko je u karijeri imao ovakav slučaj. To je bila kombinacija najsurovijeg seksualnog iživljavanja i batina. Živković je bio blago retardiran, čovek bez porodice, ali dobar i pošten, to su potvrdili svi u komšiluku. Policija je jedva našla nekog rođaka, treće ili četvrto koleno da ga sahrani. Tužna i jeziva sudbina čoveka za koga kažu da je bio dobar kao duša i koji je svima pomagao. Na saslušanju Banović je sve priznao i opisao šestosatnu torturu koju je izveo nad Živkovićem, koji maltene ni glas nije pustio i radio je sve što su mu naredili.

Rekao je da je žrtva volela takvu vrstu seksualnog ophođenja i da je u tome uživao, kaže o najjezivijem slučaju u analima pravosuđa u Pomoravskom okrugu, predsednik Višeg suda u Jagodini i istražni sudija u ovom slučaju Dragan Janićijević.

Banović i Vlajković nalaze se u pritvoru u Ćupriji i najverovatnije će kaznu od 40 odnosno 20 godina zatvora služiti u Nišu. Oni su decembra 2011. godine batinama ubili Životija Živkovića navodno jer je on kao stanodavac, Banovićevu majku posle višemesečnog neplaćanja kirije izbacio iz stana. Ovo ubistvo dogodilo se u martu 2011. godine.

A. Đukić

ŽIVKOVIĆ SPAVAO NA KLUPI ISPRED HITNE POMOĆI
Kako je rekao sudija Lepomir Milosavljević, Živković je sa majkom Saše Banovića više meseci imao problem jer mu nije plaćala kiriju. Čak je u nekoliko navrata zbog maltretiranja od strane Banovićevih rođaka i prijatelja spavao na klupi ispred Hitne pomoći, umesto u svojoj kući.

Branioci traže da Banović i Vlajković budu pušteni iz pritvora
U ovom trenutku, nakon objavljivanja odluke, doneta je i odluka o produženju pritvora, te su branioci Banovića i Vlajkovića uložili žalbu smatrajući da je produženje pritvora neosnovano.