Srebra je toliko izatkala, isheklala, isplela, izvezla i ištrikala da bi svojim ručnim radovima mogla da opremi kompletnu robnu kuću
Pored Živane Vučićević, tkalje iz Oparića, Srebra Stanisavljević iz Rakitova je jedina tkalja koja u svojoj kući ima razboj i koja svakodnevno radi na njemu. Iako ima šezdeset jednu godinu, Srebri nije teško da satima tka. Naprotiv, ona kaže da se oseća kompletnom samo kad sedne za razboj. Naša sagovornica je toliko izatkala, isplela, isheklala, ištrikala i izvezla da bi svojim rukotvorinama mogla da opremi kompletnu robnu kuću.
– Kanicama bih mogla da pokrijem pola Srbije. Ne znam koliko sam ih izatkala, jer ih je naručivao bivši gradonačelnik Jagodine Dragan Marković Palma da bi ih poklanjao kao brend Jagodine – kaže Srebra.
Ona dodaje da najviše voli da tka krparice, šalove, pončeve i narodne nošnje, a u poslednje vreme počela je da hekla bluzice i mantiliće od svilenog konca, jer su veoma traženi. Izradi ručnih radova naučila se još u petnaestoj godini, jer je rodom iz Gnjilana, gde se, kako sama kaže, škola mogla, ali nije morala da uči, ali gde se nije moglo bez darova za udaju.
– Na Kosovu i Metohiji nije bilo kuće bez razboja, na kome se tkala odeća za sve ukućane. Mene je narodnoj radinosti naučila moja majka Stojna, koja je bila jedna od najvećih tkalja u okolini. Dok su sve devojke spremale po sanduk darova, ona je mom ocu Vladimiru u miraz donela dva sanduka ručnih radova – kaže Srebra.
I ona je svom suprugu Miodragu donela puno predmeta koje je sama izradila. Pre nego što se udala spremila je 10 ćilima, 100 kecelja, 20 peškira i puno heklanih stvari. NJima je darivala rodbinu na Kosovu prilikom veridbe, a ostale darove donela je familiji svog supruga Miodraga.
Prema njenim rečima, na Kosovu i Metohiji devojke i dalje spremaju darove za udaju, ali se ova tradicija poštuje u nešto manjoj meri nego ranije.
– Na svadbi je najznačajnija svekrvina narodna nošnja, koja može da košta i do 1.000 evra. Svekrva igra u toj nošnji, jer je ona najsrećnija osoba na svadbi, pošto je doživela da oženi sina koga je čuvala dvadeset godina – dodaje Srebra.
Iako se nakon udaje zaposlila u jednoj privatnoj firmi elektroopreme, ona nije napuštala tradiciju, jer su za nju stari zanati velika ljubav. Ona toliko voli da tka da kaže da se kad sedne za razboj oseća kao kompletna ličnost. Tada je ništa ne boli, nema nijednu tmurnu misao, niti problem. Naša sagovornica kaže da je, pored prevelike ljubavi prema tkanju, potrebna i umešnost da bi uspela da izradi ono što je zamislila.
– Ako ja kao nepismena žena, koja nije završila ni svih osam razreda osnovne škole, umem da skrojim i sve uklopim na razboju, mislim da sam umetnica u svom zanatu. Najteže je da se „osnuje”, odnosno počne tkanje, a veoma je važno i da se poznaje materijal da bi se znalo koji predmet od kog materijala može da se izatka. Osećaj za boje je takođe veoma važan, jer se ponekad tka sa dvadeset raznih boja – ocenjuje Srebra.
Ona nikada ne pravi šemu za bilo kakvu šaru. Posebno zbog toga što je ovo što se sada tka mnogo jednostavnije nego ono što je radila kao devojka. Na starom razboju „brdo” je bilo toliko sitno da nije moglo da ga vidi svako oko i tkalo se mnogo tvrđe.
Naša sagovornica je osam godina članica Udruženja „Etno forma” u Jagodini, čiji je razboj koristila dok nije kupila svoj. Radove prodaje na sajmovima i raznim manifestacijama, ali kaže da je zarada dobar dodatak za kućni budžet, ali nedovoljna da se samo od nje živi.
Inače, njena najveća želja je da dobije naslednicu u ručnoj radinosti. Nada se da će to biti njena mlađa kćerka Jelena, tekstilni tehničar, koja takođe tka i ima razboj. Nažalost, njena starija kćerka Nataša nije zainteresovana za ovu delatnost.
BESPLATNA OBUKA ZA TKANJE
Kada se pre dve godine penzionisao, Srebrin suprug Miodra počeo je da pravi razboje. Do sada je napravio desetak. On kaže da se razboji sve više traže, jer veliki broj žena koje ostanu bez posla misli da može da zaradi prodajom tkanih predmeta. Pošto Srebra ima certifikat za obuku tkalja, ko kupi razboj od njenog supruga, pored prateće opreme i materijala za početak, dobiće i besplatnu obuku. Srebra zainteresovane može da uči u svojoj kući, ali i u kući buduće tkalje.
– Da bih napravio razboj, treba mi najmanje mesec dana, jer je potrebna gotovo milimetarska preciznost da bi mehanizam besprekorno funkcionisao. Današnji razboji su prilično modifikovani u odnosu na stare razboje. Praktičniji su, lepši i lakši, tako da mogu da stoje u dnevnom boravku i da ga ne naružuju – kaže Miodrag.
BESPREKORNA DOMAĆICA
I pored toga što puno vremena provodi za razbojem, Srebra sve stiže, jer kaže da joj ništa nije teško. Podrum joj je pun tegli sa slatkim, džemovima i zimnicom. Ove đakonije isključivo pravi od svog voća i povrća, koje takođe sama uzgaja. Od jela najviše voli da pravi pite i to na kosovski način.
Tekst i foto: Z. Gligorijević