Srboljub Stojanović (60) iz Gornjeg Štiplja, policajac u penziji, puške je počeo da sakuplja 1980. godine kada je postao lovac. Imao je pedesetak pušaka i desetak pištolja, ali ih je prodavao, pa njegovu kolekciju sada čini dvadesetak pušaka i pištolj „magnum 357”.

– Sakupljao sam lovačke i trofejne puške, koje su veoma vredne. Uglavnom iz Drugog svetskog rata. Najstarija je jednoceva puška bez marke čepara, na kojoj je oznaka pisana arapskim pismom. Imam i unikatnu austrijsku „štajer” pušku, italijanski vojni karabin „kordone”, nemački „mauzer”. Veoma mi je draga i kranjska puška jednoceva iz Drugog svetskog rata – kaže Srboljub za naš Novi put.

On kaže da je oružje prodao zbog toga što mu je bio potreban novac. Dok je bio mla|i samo je razmišljao koju će pušku da kupi. Pogotovu retke primerke. Odvajao je dobre novce da bi ih kupio. Po njih je išao i u inostranstvo. Iz Graca je, na primer, doneo kuglaru „maverik” i vinčesterku, koju je kasnije prodao za 1.200 nekadašnjih nemačkih maraka. Snajper je prodao za 700 evra. Sada, kaže, ne bi mogao da odvoji toliko para za oružje.

Pored ljubavi prema oružju, Srboljub voli i džipove. Promenio je preko 40 različite vrste. Od prvog „vilusa”, preko ameročkih džipova razne marke. Ali, američki vojni „dodž” je najizdržljiviji džip za koga nema nepristupačnog terena.

– Pošto sam u jagodinskoj policiji radio i kao šef održavanja i mehaničar, i dan-danas održavam džipove svojih kolega lovaca. Reparirao sam pet kompletnih „dodževa”. Trebalo mi je od šest meseci do godinu dana. Ali, nikada ne stavljam deo od neke druge marke, jer to više nije taj džip – navodi Srboljub.

Na imanju na Crnom Vrhu Srboljub ima čeku i dva konja.

Tekst i foto: Zorica Gligorijević