Ljubiša Aleksić iz Despotovca, njegova supruga Svetlana i njihov sin Dragan, vlasnici porodične umetničko-stolarske radionice „Despot“, o kojoj je „Novi put“ već pisao, napravili su drveni šporet. On neće grejati kuću kupca, ali njegova sadržina moći će da ga zagreje. Šalu na stranu, Aleksići su napravili šporet koji će služiti za odlaganje flaša s vinom.

-Pravili smo ga ručno. Deo po deo. Nacrt smo radili šest meseci, koliko nam je trebalo i za izradu samog šporeta. Ni jedan deo nije napravljen na mašini, niti smo korestili lepak da bismo spojili delove. Čak su i šrafovi i šarke drveni. Ubacili smo samo nekoliko šrafova da bi najvažniji delovi bili dobro spojeni-objašnjava Ljubiša.

On još kaže da su šporet napravili od smrče iz koje su izvadili sve godove da bi dočarali starinu. Da bi dobili patinu koristili su premaz, koji su napravili od orahove kore, a dodavali su i pčelinji vosak. Na taj način šporet može da traje decenijama.

Na pitanje šta ih je nagnalo da naprave nešto tako neobično, Ljubiša je odgovorio:
-Morali smo da smislimo nešto originalno, jer smo udarili o dno. Imamo lepezu proizvoda, ali skoro se ništa ne prodaje. Kada nešto i pradamo, ne možemo da naplatimo. Problem nam prave i tatini sinovi, koji kupe mašine i naprave sve što mi smislimo.

Rukotvorina Aleksića neće imati svoju uobičajenu namenu, već će budući vlasnik u njemu moći da čuva 30 flaša vina, koje mogu da se smeste u ložište i prostor ispod plotne. U otvor plotne može da se stavi i plinska boca koja bi služila za kuvanje kafe.

-Iako šporet prodajemo po ceni od 4.200 evra, nadam se da ćemo naći kupca. Makar na nekom sajmu ili na manifestaciji „Praznične đakonije“ u Vršcu. Prošle godine kada smo na sajmu u vinskoj kući „Rab“ u kući Jovana Sterije Popovića u Vršcu izložili vinoteku, prodali smo je odmah-kaže Svetlana.

Za Aleksiće ne postoji predmt koji ne mogu da naprave. Nedavno su po narudžbini napravili lučni sto dug 3,60 metara i težak 240 kilograma. Njih petorica su morali da ga unesu u kuću kupca.

Najzanimljivije je da su Ljubiša i Svetlana inženjeri informatike, a Dragan elektroteničar. Ljubiša je kratko radio u Tehničkoj školi u Despotovcu, ali, kako nije bio podoban, ostao je bez posla. Posle je 11 godina radio u firmi „Beko“ u Resavici. Onda je firma propala i našao se na ulici. Svetlana je u „Beku“ radila šest godina.

Ova vredna porodica već je smislila koji će sledeći predmet da napravi. Ljubiša nam je otkrio tajnu da je to drveni kazan za pečenje rakije u kome će moći da se čuvaju flaše sa rakijom.

Tekst i foto: Z. Gligorijević