Predraga je majka ostavila čim se rodio, preživeo je brojne operacije, a najteža borba bila je da dobije svog sina Savu
Predrag Iličić pre 23 godine rodio se u Vranju. Majka ga je ostavila u bolnici. Dva meseca je proveo u domu u Bitolju. Njegova biološka majka, koju je upoznao tek kada je postao punoletan, rekla mu je da je imala 20 godina kada se porodila i da je njegov otac pobegao čim je saznao da je ona trudna. Pošto majka nije bila zaposlena, a baka nije htela da ga čuva, socijalna radnica je odlučila da je najbolje da ga neko usvoji. To su i učinili Biljana i Miodrag Iličić iz Jagodine.
To je bio samo početak njegovog teškog života. Kada je imao tri godine, na pravoslavni praznik Sveti Nikola, Predraga je pregazio auto. Posle 11 dana u komi, tokom koje je bio na aparatima, probudio se 31. decembra 1992. godine. Pošto je imao kontuziju mozga i frakturu lobanje, leva strana tela mu je bila oduzeta. Godinu dana je bio na Institutu za majku i dete, sve dok nije lepo prohodao, a potom je dve godine bio na rehabilitaciji u Ribarskoj Banji. Od tada se u porodici Iličić Sveti Nikola slavi kao krsna slava.
-Gotovo da se nisam potpuno oporavio od ove nesreće, u desetoj godini sam pao s bicikla i udario u parkiran automobil. Imao sam dve teške operacije desne ruke, a posle druge jedva sam se probudio iz anestezije. Iako celo polugodište nisam išao u školu, uspeo sam da završim osnovnu školu, a potom i kurs za pekara. Osam godina radim u pekari “Mama”. Pre nego što sam se zaposlio, nisam mogao da koristim levu ruku. Od kako radim kao pekar mogu da koristim obe ruke—kaže Predrag.
Njegova radost bila je kratkog veka, jer je majka Biljana dobila tumor na mozgu, a otac Miodrag bio je šećeraš, astamatičar i imao visok pritisak. U želji da u svoj život unese malo radosti, kako sam kaže, Predrag je pozvao Bojanu, koja je živela u jednom selu nadomak Vranja i koju je upoznao preko interneta, da se preseli kod njega. I ona je došla. Sreća je opet bila kratkog veka.
-Kada je Bojani jednog dana pozlilo, saznao sam da je težak srčani bolesnik i da ne sme da ima dece. Oprostio sam joj što mi to nije rekla i nastavio da živim sa njom. Ona mi je obećala da će roditi dete po cenu života. Rekla je i da će ona da umre posle toga, da ću ja da se oženim i da ću to naše dete da čuvam sa tom ženom. Tako je i bilo-kaže Predrag.
Zbog toga što su počeli često da se svađaju, Bojana se vratila svojoj kući. Jednog dana je pozvala Predraga i rekla mu da je trudna. Odmah joj je rekao da mu se vrati, jer nije želeo da napravi grešku koju je načinio njegov otac. Ona ga je ponovo pozvala i rekla mu da će da abortira i da ne želi više nikada da dođe. Predrag je bio jako ljut. Posle pola sata ponovo ga je pozvala i rekla mu da nije trudna, već da je samo htela da vidi kako će da reaguje.
-Međutim, 14. februara 2009. godine pozvala me je bivša tašta i javila mi da je Bojana umrla, a da je naš sin na Neonatologiji u Beogradu, jer je rođen u osmom mesecu sa samo kilogram i 450 grama. Odmah sam otišao da uzmem sina. Ali, Centar za socijalni rad iz Vranja mi nije dozvolio da uzmem dete. Nameravali su da ga smeste u hraniteljsku porodicu. Tražili su da uradim dnk analizu. Pristao sam, ali nisam želeo da je ja platim. Kada sam im rekao da nemam 80.000 dinara, oni su rekli da oni nemaju i da će da me tuže. Tri meseca sam se borio za svog sina i dobio sam ga tek kada sam angažovao advokata-nerado se seća Predrag tih dana neizvesnosti.
Mesec dana pre nego što je uspeo da se izbori za sina naš sagovornik je upoznao svoju sadašnju suprugu Ivanu Pantić, rodom iz Grocke. Upoznali su se preko Ivanine snahe, koja je iz Jagodine, sa kojom se oženio njen rođeni brat.
-Znali smo da pričamo telefonom i po sat vremena. Viđali smo se kada bih dolazila kod brata. A onda sam jednog dana, umesto u prodavnicu u kojoj sam radila kao trgovac, otišla kod njega. Roditelji su se malo bunili, a posle su Predragu čestitali što me je ukrao. Zajedno smo otišli po Savu, o kome brinem kao da je moj sin. Imamo i dvogodišnju Đurđu i jednomesečnog Aleksandra-navodi Ivana.
Njih dvoje su se brinuli i o Predragovoj majci Biljani, koja je preminula pre tri godine, i ocu Miodragu, koji je umro prošle godine. Puno pažnje posvećuju Savi, koji je kasno prohodao i koji još uvek teže priča, ali kažu da su im lekari rekli da se šum na srcu, sa kojim se rodio, srećom izgubio.
Tekst i foto Z. Gligorijević
