Piše: Dušan Ilić, psiholog

Smejanje je privilegija samo ljudskih bića, jer je jedino čovek u stanju da se smeje. Ali, mnogo čovečjih reakcija liči na smeh, a nije smeh, na primer, nečiji preteći kez ili mahnito cerekanje. Njihovo duševno raspoloženje pritom nije uopšte veselo.

Ili kome se nije desilo da na sahrani odjednom ne može da se uzdrži i ne nasmeje? I bezrazložno kikotanje nije smeh već je, ponekad, simptom nečeg sasvim ozbiljnog…

Šta je zapravo smeh? Odakle potiče? Većina teorija smeh priprisuje sreći, zdravlju i instiktima za samoodržavanje. Danas se između ostalog, smeh koristi i kao sredstvo uspešnog poslovanja. Jedna kineska poslovica kaže: „Čovek bez nasmešenog lica ne bi smeo da otvori dućan”.

Osmehujući se jedni drugima, oni koji se prvi put sretnu na taj način šalju uzajamno prvi znak dobre volje i vedrog raspoloženja. Neko je rekao da je to most kojim će proći pozitivna energija. Šekspir je u jednom sonetu napisao: „Osmeh leči rane od mrgodnog pogleda”. Prema tome, uzdržite se od svoje namrgođenosti da ne biste nekog ranili svojim pogledom.

Naravno da su pametni ljudi shvatili da osmeh može biti maska za spoljašnji svet – javni osmesi uspešnog čoveka često smenjuju mrki pogledi prema njegovim ukućanima. Danas je u svetu smeh postao ozbiljan biznis, posebno kao terapeutsko sredstvo.

Neki s pravom sumnjaju u smeh jer nije uvek iskren – pojedinci se smeše kada su u pravu a još više kad nisu i kad greše. Zato je stari cinik Mark Tven rekao: „Bore se tragovi minulih osmeha”.

Od neiskrenog osmeha još je teže ismejavanje drugog. Na žalost toga je danas sve više. Ismejavanje ponižava i vređa. Mnogi bi radije želeli da ih mrze nego da ih ismejavaju.
Psihološka ispitivanja pokazuju da svaki smeh nije uvek izraz radosti i zadovoljstva. Ono što stručnjaci za smeh nazivaju neveselim i patološkim smejanjem javlja se u više varijanti: „nezadrživo cerekanje”, iznenadni „napad ludačkog smeha” i „đavolov smeh”. Sve ove vrste smehova karakteriše „prazan smeh lišen emocionalnog izraza”.

Patološki smeh se može kod pojedinca javiti samo u stresnim i delikatnim situacijama, recimo, tokom svađa s bračnim drugom ili za vreme posete prijateljima kojima je neko smoro umro. To ukazuje da „normalan” smeh može da sadrži elemente patološkog. Svima nam se desilo da se u nezgodnom trenutku nervozno zasmejemo i da nam zbog toga bude krajnje neprijatno. Smeh takođe može da bude vid agresije ili da sadrži elemente uživanja praćenog osećanjem krivice pošto kod nedužnog posmatrača može da izazove nelagodnost.

Uprkos svemu navedenog, još od pamtiveka se zna da smejanje blagotvorno deluje na zdravlje. Smeh je najzdraviji ventil kojim se čovek oslobađa negativnih emocija kao što su strah, bes, agresivnost ili anksioznost.

Smeh blagotvorno utiče na naše zdravlje, tako što pokreće brojne fiziološke promene u našem organizmu. Zahvaljujući tome, aktiviraju se odbrambene snage organizma, luče se hormoni sreće, poput endorfina. Dokazano je da često smejanje jača imunitet, redukuje hormone stresa i tako smanjuje štetnost njihovog razarajućeg efekta.

Ali, smeh ne prija samo telu nego i našoj psihi. Osim što podstiče dobro raspoloženje, smeh je delotvoran odbrambeni mehanizam koji pomaže ljudima u kriznim životnim situacijama, dajući im snagu da ih uspešno prebrode pružajući im veru u budućnost. Smeh olakšava i komunikaciju među ljudima. Smeh s prijateljima predstavlja važan znak uzajamne bliskosti.

Kada je već tako, nastojte da se što više smejete. Ukoliko mislite da nemate razloga za smeh, smejte se svojim slabostima i pogrešnim uverenjima, jer čovek je najsmešniji kada sebe shvati preozbiljno i prepametno. Smejte se svojim promašajima, dostojanstveni, moćni i da zaboravite da se smejete sami sebi. Svako ponekad ima dan kada mu ništa ne ide. Probajte tada da se prisetite nečega kada ste bili jako srećni ili se smejali do suza. Zato, osmeh na lice. Ako imate baš puno problema, sagledajte ih objektivno.

Ništa u životu nije baš tako strašno!