UKUPNA POPULACIJA SE SMEJE SVE MANJE I MANJE… 1939. GODINE LJUDI SU SE SMEJALI NAJMANJE 19 MINUTA DNEVNO, A 1990. JEDVA 4 MINUTA…!

U drevnim vremenima u Indiji postojali su mudraci koji su putovali zemljom i umesto uobičajenog propovedanja i podučavanja ljudi oni su se samo smejali. Gledajući i slušajući ih kako se smeju i drugi su se smejali sa njima i tako učili koliko je smeh moćan i važan.

Prema nekim zapisima bolnice u staroj Grčkoj bile su građene u blizini pozorišta zbog toga da bi pacijenti mogli da čuju smeh i vesele povike publike, što im je pomagalo da se brže oporave od bolesti.

Već u 13. veku neki hirurzi su koristili humor da bi odvratili pažnju pacijenata od bola prilikom intervencije. Ali u 16. veku Puritanci su zabranili izražavanje smeha, čak i osmeha, pa je zabeleženo da je jedan čovek je bio u zatvoru nekoliko dana zato što se smejao baptizmu. U jednom drugom delu sveta Martin Luter je koristio oblik „humor terapije” u tretiranju osoba sa depresijama. Savetovao im je da izbegavaju izolaciju ali da se okruže prijateljima koji se šale i navode ih na smeh. U vreme najtamnijih dana II svetskog rata, u koncentracionim logorima, molitva i humor su bili najbolja odbrana od iskušenja kojima su bili izloženi.

Osamdesetih godina dvadesetog veka dr. Hanter Pač Adams, došao je na ideju da leči pacijente koristeći humor, smeh i dobro raspoloženje. On je začetnik ideje o angažovanju klovnova – terapeuta u radu sa bolničkim pacijentima, posebno na dečijim odeljenjima, što je kasnije široko prihvaćeno od mnogih bolnica širom sveta.

Godine 1995. lansiran je svetski pokret za promovisanje smeha: Dr.Madan Katarija, indijski lekar iz Bombaja došao je na ideju da osnuje Klub smeha. Ustanovio je sistem vežbi koji izaziva smeh a koji obuhvata vežbe disanja, vežbe istezanja i tehnike za stimulisanje smeha. Ovaj sistem za izazivanje smeha pokazao se kao vrlo delotvoran i veoma brzo postao popularan širom sveta. Danas u svetu ima oko 5500 klubova smeha u blizu 55 zemalja koji se redovno sastaju isključivo da bi se smejali radi unapređenja sopstvenog zdravlja.

Danas smeh uveliko nalazi svoj put do mnogih profesija koje su usmerene da pomažu drugim ljudima. Mnoge bolnice, domovi za stare i ljude sa posebnim potrebama, rehabilitacioni i antistres centri koriste smeh kao korisno pomoćno terapeutsko sredstvo. Naučna istraživanja sve više potvrđuju koliko je smeh potreban i koristan.

ZAŠTO JE SMEH POTREBAN?

Zato jer jača imuni sistem, poboljšava kardiovaskularnu fleksibilnost organizma, povećava koeficijent duhovnosti, pomaže da razmišljanje bude jasnije, povećava intelektualne sposobnosti i pamćenje, obnavlja kreativnost, neutrališe konzervativnost, oslobađa i transformiše emocionalnu bol, razvija stomačne mišiće, sprečava razvijanje stresa, snižava nivo stresa i tenziju kod ljudi u okolini, otvara nove vidike koji omogućavaju sagledavanje sebe u drugom svetlu, razvija jednostavniji pogled na stvari, manju zabrinutost i ozbiljnost, unapređuje veštine komunikacije…
Znati živeti u dobrom raspoloženju može nam doneti mnoge koristi.
Smeh konsoliduje našu prirodnu odbranu, podiže kvalitet našeg života i čini mnogo prijatnije naše kontakte.

PRIDRUŽITE NAM SE, DA BI SE SMEJALI.

Žaklina Romih