Iako su mu srpski lekari prognozirali doživotnu vezanost za postelju, inženjer mašinstva, saobraćajni inspektor u Lapovu Saša Pavlović (45,) uspeo je da nakon deset godina pokrene svoje ruke i noge. Iako se sve vreme svojski trudio i vežbao sa tarapeutima, ovakvu promenu donela je tek operacija matičnim ćelijama, obavljena u Vienna Internacional Medical Clinik u Beču.
Živa nada za kvadriplegičare: Saša Pavlović iz Lapova
Kada je Saša pre deset godina, proslavljajući 20 godina od male mature, krenuo ka Moravi sa željom da posle žurke provede veče sa prijateljima na obali, nije slutio da će mu jedan skok u vodu zauvek promeniti život.
–Taj 1. jul 2002. godine bio je moj “Dan D” za ovaj život. Bio sam pun snage, jak, ali te noći više nego ikad nepromišljen. Otišli smo na Moravu. Posle smeha i razgovora rešili smo da se okupamo u reci i ja sam se zaleteo i svom snagom i težinom skočio na glavu. Na tom mestu se u reci napravilo nešto nalik jezeru od šljunka, a ispod je verovatno bilo nešto tvrdo bačeno. U trenutku sam ostao nepokretan. Prijatelji su me izvukli, preplašeni, nisu znali šta će, okretali su me, vozili u bolnicu. Smešten sam na Klinici na Banjici gde su me lečili tako što bi mi zašrafili šrafove u glavu, okačili tegove i onda istezali kičmu. Svakodnevno su me snimali na rendgenu, ne bi li primetili pomak. Nije ga bilo. Posle godinu i po dana otpušten sam sa dijagnozom kvadriplegija tj. nepokretnost svih udova ruku i nogu– priča Saša.
Jedino što je ovaj mlad čovek uspeo da pokreće je oko centimetar šaka koje su na grudima bile zgrčene.
– Sa klinike sam otišao u Melence banju kod Zrenjanina i tamo proveo dva meseca, a potom se vratio u Beograd na kliniku “Dr Zotović”, čuvenu sokobanjsku kliniku gde sam bio još godinu i po dana. Otpušten sam kao neko bez ikakve nade da će biti bilo kakvog oporavka. Osim otpusne liste, gde piše da sam trajno nepokretan, u 35. godini sam dobio rešenje za penziju što je bilo zastrašujuće. Tada sam rešio da to nije kraj mog života i da ne sme da bude– kaže Saša.
Opisujući stanje u kome se nalazio, Saša kaže da mu je najstrašnija bila situacija kada ga zasvrbi glava, a ne može da se počeša i kada je žedan, a ne može da uzme vodu nego majka mora da bude tu i da ga napoji.
– Čovek ne zna koliko je jak, koje su to neslućene visine unutar srca i duše. Čovek ne zna koliko je spreman da se bori za svoj život i ne poznaje svoje granice. Ja nisam znao koliko volim život, sada znam. Ne možeš u 35 godina da odustaneš da živiš, da umreš. Svakog dana sam vežbao, dolazili su mi terapeuti. Svo društvo i rodbina su otišli od mene, niko više nije imao vremena. Na svaka tri sata 10 godina me je majka okretala da ne dobijem dekubite. Krenuo sam po internetu da tražim, bože, na šta sam sve nailazio, od najgorih prevaranata do konačnog odredišta– priča Saša i kaže da je posle duge potrage stigao do “Vienna international medical clinik”.
Operacija je koštala 8.500 evra i radilo se o uzimanju matičnih ćelija iz bedrene kosti, koje se prerađene vraćaju u organizam.
– Godinu dana sam pregovorao sa klinikom. U čoveku je neverica jer su me lekari proglasili doživotnim nepokretnim čovekom i uprkos tome što se nadate, nekako ne verujete. Naravno, niko nije mogao da garantuje bilo šta. Počeo sam da skupljam novac, najviše mi je pomogla Skuopština opšptine Lapovo čiji sam radnik bio. Na prvu operaciju sam otišao 2011. godine. Operacija traje 50 minuta. Od 600 miliona matičnih ćelija koje su oni uspeli meni da izvade, iz bedrene kosti 60 odsto se primilo, a to je 360 miliona. To je veliki uspeh. Ova klinika inače ima ogroman uspeh. Matične ćelije se vade iz bedrene kosti i njihovo pretvaranje iz ćelija kostne srži u matične ćelije do trenutka vraćanja u organizam traje 50 minuta. Posle prve operacije su počeli prsti na nogama da se pomeraju što je njih zapanjilo pa su poslali svog čoveka koji je napravio emisiju o meni i to se nalazi na sajtu klinike. Počeo sam da osećam neki unutrašnji pokret. To je bila neopisiva sreća, ne znam kako to da opišem. Osetio sam život ponovo- priča Saša.
Druga operacija obavljena je u Beču pre dva meseca i Saša je počeo da pomera ruke i prste.
– Polako se osećaj na leđima niz kičmu spušta. Polako mi se vratio unutrašnji senzibilitet. Planiram da ustanem i svojim nogama odšetam. Verovatno ću morat na još jednu operaciju na jesen. Nema stajanja ni kočnica. Ja sam živi svedok da je moguće, da ne morate biti zauvek ubeđeni u svoju trajnu nepokretnost. Matične ćelije su mi vratile život– kaže Saša.
Saša Pavlović živi u Lapovu, kaže da svima koji su nepokretni želi da pruži nadu i kaže da je operacija matičnim ćelijama dala uspeh. Njegova adresa i br. telefona poznati su redakciji.
Anita Đukić
