Međunarodni dan žena ili, kolokvijalno, Osmi mart, dan je posvećen ženama i slavi se svake godine 8. marta. Ovaj dan je nastao kao dan borbe za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca. Inicijativu za taj praznik dala je nemačka feministkinja i komunistkinja Klara Cetkin (1857—1933). Cetkinova se borila za pravo žena od 1889, a predlog je iznela na međunarodnoj konferenciji Socijalističkih žena 1910. u narodnoj kući u Kopenhagenu, koja je kasnije postala poznata kao Ungdomshuset.

——————————————————————————–
Mart i to osmi (I deo)

Prvo obeležavanje dana bilo je 1911. u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj i Danskoj, a osmi mart je prihvaćen kao međunarodni dan žena 1917. godine. Ujedinjene nacije su od 1975. godine, koja je proglašena za Međunarodnu godinu žena i službeno počele obeležavati Međunarodni dan žena. U međuvremenu uvedene su institucije kao što su trudničko bolovanje, ograničenje rada žena u trećoj (noćnoj) smeni, ista plata za isti rad, pravo glasa i mnoge druge. Obično se proslavlja darivanjem žena cvećem.
———————————————————————————

Klara Cetkin, devojačko prezime Ajzner bila je uticajni nemački socijalistički i komunistički političar i borac za ženska prava. Do 1917. je bila aktivna u Socijaldemokratskoj partiji Nemačke, a zatim je stupila u Nezavisnu socijal-demokratsku partiju Nemačke (USPD) i njegovom ekstremnom levičarskom krilu, Spartakističkoj ligi – koja je kasnije postala Komunistička partija Nemačke (KPD), koju je ona predstavljala u Rajhstagu tokom Vajmarske Republike od 1920. do 1933.

Školujući se za nastavnicu, Klara Cetkin se povezala sa ženskim i radničkim pokretom u Nemačkoj od 1874. 1878, postala je član Socijalističke radničke partije, čije je ime godine 1890. promenjeno u današnje – Socijaldemokratska partija Nemačke.

Zbog zabrane socijalističkih aktivnosti koju je u Nemačkoj uveo Bizmark, 1878, Klara Cetkin je prešla u Cirih, 1882. a zatim je otišla u izgnanstvo u Pariz. Tokom boravka u Parizu igrala je važnu ulogu u osnivanju Socijalističke internacionale. Takođe je uzela prezime svog ljubavnika, ruskog revolucionara Osipa Cetkina sa kojim je imala dva sina. Kasnije se udala za umetnika, Georga Fridriha Cundela od 1899. do 1928.

Klara Cetkin je u SPD-u sa Rozom Luksemburg, bliskom prijateljicom i poverenicom bila jedna od glavnih ličnosti levog revolucionarnog krila partije. U debati o revizionizmu na početku dvadesetog veka sa Rozom Luksemburg, držeći se ekstremne komunističke dogme, napada reformističke teze Eduarda Bernštajna.

Cetkinovu je veoma interesovala ženska politika, uključujući borbu za ravnopravnost i pravo glasa za žene. Razvila je socijaldemokratski ženski pokret u Nemačkoj; od 1891. do 1917. pisala je za SPD-ove ženske novine Die Gleichheit (Jednakost). Godine 1907. postaje vođa novoformirane „Ženske kancelarije“ u SPD-u. Organizovala je proslavu prvog „Međunarodnog dana žena”, 8. marta 1911.
Tokom Prvog svetskog rata, Klara Cetkin je sa Karlom Libknehtom, Rozom Luksemburg i drugim uticajnim političarima iz SPD-a odbacila partijsku politiku Burgfrieden (primirje sa vladom, obećanje o uzdržavanju od svih štrajkova tokom rata).

___________________________________________________________________________________

Mart, i to osmi (II deo)

Počeci proslavljanja ovog dana imali su jasnu političku boju, što svedoči i priložena razglednica koja se prodavala u SSSR. Tako na njemu piše: Osmi mart je dan pobune radnih žena protiv kuhinjske robije. Reci NE ugnjetavanju i praznini duha rada u domaćinstvu. Ipak, motivi su kasnije izmenjeni, pa su za naredne godine korišćene slike mimoze, sovjetske ženske biljke. Uz to je nestala politička nota.
_____________________________________________________________________________________

Uz druge antiratne aktivnosti, Cetkinova je ortanizovala međunarodnu žensku antiratnu konferenciju u Berlinu 1915. godine. Zbog antiratnih stavova bila je hapšena nekoliko puta tokom rata.
1916. Klara Cetkin je bila jedan od saosnivača Spartakističke lige i Nezavisne socijaldemokratske partije Nemačke (USPD) koja se 1917. otcepila od svoje matične partije, SPD-a, zbog neslaganja sa njenim proratnim stavovima. Januara 1919, nakon Nemačke revolucije novembra prethodne godine, osnovana je KPD (Komunistička partija Nemačke) kojoj Klara Cetkin pristupa i predstavlja je od 1920. do 1933. u nemačkom parlamentu.

Do 1924, Klara Cetkin je bila član centralne kancelarije KPD-a; od 1927. do 1929. bila je član partijskog centralnog komiteta. Takođe je bila član izvršnog komiteta Komunističke internacionale (Kominterna) od 1921. do 1933. Godine 1925. izabrana je za predsednika nemačke levičarske humanitarne organizacije Rote Hilfe (Crvena pomoć). Avgusta 1932, kao predsedavajuća Rajhstaga po starešinstvu, pozvala je narod da se bori protiv nacionalsocijalizma.

Kada su Adolf Hitler i njegova Nacional-socijalistička nemačka radnička partija preuzeli vlast, Komunistička partija Nemačke je izbačena iz Rajhstaga, nakon požara u Rajhstagu, 1933. Klara Cetkin poslednji put odlazi u izgnanstvo, ovoga puta u Sovjetski Savez. Tamo je umrla 20. juna 1933, sa skoro 76 godina. Sahranjena je pod zidinama Kremlja u Moskvi.

Izvor: sr.wikipedia.org