U „Strujnom kolu” sa Životijem Jovanovićem zamenikom generalnog direktora EPS-a
Struja nije socijalna, već ekonomska kategorija. Povoljna hidrologija dodatno stabilizovala EPS. Evropske integracije Srbije podrazumevaju i liberalizaciju tržišta električnom energijom. Jagodinski „pelcer” mora biti primenjen i u drugim sredinama
U ovovremenskom svetu električna energija je osnovni pokretač svega, pa bi se moglo reči da pokreće i „točak istorije”. Interviju sa Životijem Žotom Jovanovićem, drugim čovekom srpske elektroprivrede i odbornikom u Skupštini grada Jagodine, nema ambicije da bude istorijski, ali je ostvaren iz nastojanja naše redakcije da svojim čitaocima prezentira najaktuelnija zbivanja iz „života na struju” u Srbiji.
Životije Jovanović
NP: Vlada Srbije je odlučila da smanji fiskalni deficit u odnosu na prošlu godinu, ali ne preko leđa najsiromašnijih građana. Očekivani rezultat bi bio povećanje privredne aktivnosti i životnog standarda. Međutim, najavljeno poskupljenje struje – od 12 do 15 %, sigurno neće uticati na povećanje standarda srpskog stanovništva, već je od naroda shvaćeno kao dodatni teret na ionako oskudan porodični buxet iz koga se samo na hranu izdvaja više od 60 odsto. Iz svega toga se nameće pitanje – čime se pravda ovo najavljeno poskupljenje i od kad bi se ono primenjivalo?
Ž. Jovanović: Elektroprivreda Srbije, kao društveno odgovorna kompanija potpuno sagledava i razume situaciju izazvanu svetskom ekonomskom krizom i krizom u Srbiji, i u tom smislu čini napore da olakša svojim potrošačima izmirenje obaveza. Kad to kažem mislim na mogućnost otplate duga na više mesečnih rata i otpis kamate za 2012. Takođe, u saradnji sa resornim ministarstvom, EPS vodi računa o kupcima u stanju socijalne potrebe tako što daje značajne popuste takvim kategorijama kupaca.
Najavljeno poskupljenje struje verovatno neće biti u navedenim procentima, već će biti manje, baš zbog ekonomske situacije u našem društvu. Opravdanja za poskupljenje naravno ima. Poslednja korekcija cene električne energije bila aprila 2011. i od tad cena struje miruje. Kad se tome doda disparitet cena energenata pri čemu je cena električne energije potcenjena u odnosu na druge energente, onda ne treba posebno obrazlagati potrebu za povećanjem cene. Ipak, značajan uticaj na odluku o poskupljenju ima socijalni momenat i sveukupna ekonomska situacija, odnosno siromašan porodišni buxet, kako Vi rekoste u svom pitanju.
NP: Ukoliko cene energenata – struja, gas i naftni derivati, budu i dalje rasle, očekujete li i recipročno povećanje cena prehrambenih artikala, jer su oni direktno inputirani u njihovu produkciju i transport, a uz realnu opasku da je cena struje ipak ekonomska, a ne socijalna kategorija?
Ž. Jovanović: Naravno da rast cena energenata, a posebno struje, najdirektnije utiče na rast cena ne samo prehrambenih artikala, već i drugih proizvoda i usluga. Zbog toga se pažljivo pristupa povećanju cena bez obzira na činjenicu da je struja roba, da treba da ima ekonomsku cenu, jer se nepovratno troše prirodni resursi. Kad to kažem mislim na ugalj iz koga Srbija dobija više od dve trećine ukupno proizvedene električne energije.
NP: Svi veliki sistemi, pa i EPS, imaju izuzetno velike probleme sa naplatom dugova. Ko su vaši najveći dužnici i kako naplatiti ta potraživanja, kao i kakve efekte očekujete kroz aktuelnu akciju reprogramiranja dugovanja iz tzv kategorije domaćinstva?
Ž. Jovanović: EPS ima zaista velike i nepremostive probleme u naplati potraživanja za isporučenu električnu energiju. Ukupna dugovanja naših kupaca premašila su 100 milijardi dinara, pri čemu je odnos dugovanja privrede i domaćinstva skoro potpuno izjednačen. Najveći dužnici, ujedno i najproblematičniji za naplatu su preduzeća u restruktuiranju kod kojih EPS ne može primeniti mere koje inače koristi pri naplati potraživanja, a to su obustava isporuke električne energije, ili naplata sudskim putem. Interesantno je napomenuti da veoma mali broj subjekata duguje enormne iznose, a taj broj ne prelazi 5% od ukupnog broja kupaca iz obe kategorije potrošnje – privrede i domaćinstva. Reprogram dugova daje rezultate. Kupci uz ovu mogućnost plaćaju i tekuću potrošnju i deo starog duga, a EPS će istrajati na realizaciji ugovora o reprogramu, kao i na naplati tekuće potrošnje, kako se dugovi ne bi i dalje nagomilavali.
NP: Nadležni navode da je i sam EPS u katastrofalnom finansijskom stanju. Mogu li se i internom reorganizacijom ovog mamutskog sistema ostvariti određene uštede smanjenjem viška zaposlenih i povećanjem produktivnosti – koja se ocenjuje kao niska?
Ž. Jovanović: Mislim da je ta informacija, do koje ste i Vi došli, predimenzionirana. Tačno je da finansijsko stanje nije sjajno, prisutna je nelikvidnost, nedostatak para za ozbiljnije investicione poduhvate, ali ipak nije ugroženo funkcionisanje sistema. Proizvodni kapaciteti rade dobro, u distributivnom sistemu nema ozbiljnijih zastoja, pa je snabdevanje naših kupaca stabilno. Dobra hidrologija ove godine dodatno je stabilizovala ukupno poslovanje EPS-a – bilo je struje i za izvoz, manje su korišćeni termo-kapaciteti iz kojih se proizvodi skupa energija.
U toku je reorganizacija i restruktuiranje elektroprivrede i razdvajanje delatnosti snabdevanja kupaca i operatora distributivnog sistema. Formirano je privredno društvo „EPS snabdevanje” koje će se ubuduće starati o snabdevanju električnom energijom tarifnih kupaca. Završetkom ukupne reorganizacije EPS će postati daleko efikasniji sistem koji će ostvarivati profit. U uslovima ekonomske krize naše opredenjelje nije otpuštanje radnika, već njihovo adekvatno upošljavanje!
NP: Srbija je počela da otvara svoje tržište pa će u narednim godinama potrošači biti u prilici da biraju svoje proizvođače električne energije. Kakva je sad situacija na našem elektro-tržištu i kakve su perspektive?
Ž. Jovanović: Evropske integracije Srbije i naš put ka punopravnom članstvu u EU podrazumevaju i ozbiljne promene u energetskom sektoru, a to se pre svega odnosi na otvaranje i liberaliizaciju tržišta električnom energijom. Na to nas obavezuju evropske direktive, Ugovor o osnivanju Energetske zajednice jugoistočne Evrope i naše pozitivno zakonodavstvo. Odluka o određivanju „datuma” nas posebno obavezuje da sprovedemo odredbe ovih propisa. U to smislu, već ove godine na slobodnom tržištu je 27 najvećih kupaca na visokom naponu, a od početka 2015. godine svi kupci će na slobodnom tržištu moći da biraju snabdevača za koga smatraju da će im po najpovoljnijim uslovima isporučivati električnu energiju.
NP: I na kraju, kako uspevate da uskladite svoje odgovorne obaveze u menaxmentu EPS-a sa funkcijom odbornika u lokalnom parlamentu Jagodine i da aktivno učestvujete u nastojanju lokalne samouprave da poveća privredno-ekonomski razvoj grada, pa i sela, a naročito kroz privlačenje inostranih investicija?
Ž. Jovanović: Ja sam zamenik generalnog direktora jednog velikog sistema u vremenu kad taj sistem treba da pretrpi značajne promene u svojoj organizacionoj strukturi, da se prilagodi, novim uslovima, a pre svega uslovima liberalizovanog tržišta električnom energijom, tako da su u tom delu moje obaveze zaista velike, pogotovo što se promene u najvećoj meri odnose na distribuciju struje gde se od mene očekuje najveći doprinos, obzirom da sam čitav svoj radni vek proveo u toj delatnosti. Ali, bez obzira na to, ja sam pre svega Jagodinac na privremenom radu u Beogradu, a Jagodina je grad za koji je vezan čitav moj život i ona će mi uvek bi na prvom mestu. To znači da ću za svoj grad dati sve što mogu na njenom putu privredno-ekonomskog razvoja, novih investicija koje donose masovno zapošljavanje, pre svega mladih ljudi.
Ovo što radi Jagodina, na čelu sa Draganom Markovićem i timom ljudi oko njega na dovođenju ino-investitora, je pravi i jedini način na koji Srbija može da izađe iz krize. Taj „pelcer” mora biti primenjen i u drugim sredinama. Posebno mi je drago da učestvujem u radu najefikasnijeg parlamenta u Srbiji, a verujem da se niko ni u Evropi ne može meriti sa našom efikasnošću. Upravo ta efikasnost rez ultirala je da Jagodina postane lider u komunalnoj opremnjenosti, kulturi, obrazovanju, sportu, i što je najvažnije u privrednom razvoju koji će doneti bolji život našim građanima.
NP: Sa nadom da će te i nadalje ostati naš veran čitalac, u svoje i ime redakcije Novog puta, hvala Vam na izdvojenom vremenu.
Relja Milanović
