„Bez poljoprivrede nema života i mi moramo da vodimo računa o poljoprivrednim proizvođačima“ rekao je Marković tokom posete selu Ribare, gde su nedavno kraj njiva postavljeni toalet i tuš kabina, ali i putevi nasipani kamenom

Predsednik Skupštine grada Jagodine Dragan Marković Palma obišao je proteklog četvrtka selo Ribare nadomak Jagodine.

Ovo najveće jagodinsko selo je prvo u kojem je, pored nedavno nasipanih puteva, kraj njiva postavljen toalet i tuš kabina. Ta akcija je sprovedena na inicijativu Dragana Markovića Palme i tako će biti i u svim selima koja pripadaju ovom gradu. Prvi čovek Jagodine posetio je Ribare gde se sreo sa meštanima i tom prilikom je istakao da je i dalje prioritet lokalne samouprave da se uslovi života na selu izjednače sa uslovima onih koji žive u gradu:

-Nismo mi došli da otvaramo toalete i kupatile, nego da obiđemo i vidimo kako je urađen put i da vidimo da li su radovi izvršeni onako kako smo se dogovorili. Zašto smo hteli da radimo toalete i kupatila pored njiva? Zato što hoćemo da kada vi dolazite u njive i kada su vrućine, da imate uslove za tuširanje u letnjem vremenskom periodu i uopšte u periodu kada to vremenski uslovi dozvole –rekao je Marković i dodao:

-Hoćemo da se poljoprivredni proizvođači više ne nazivaju „seljacima“. Strašno mi smeta kada tako nešto kažu, a posebno političari. Poljoprivredni proizvođači su gospoda. Možda se vi tako ne osećate zato što još uvek nisu primenjene cene za vaše poljoprivredne proizvode, a posebno cena žita koja stoji već nekoliko godina, kao i cena drugih poljoprivrednih proizvoda, a posebno kada je cena stoke u pitanju. Kada je u pitanju cena žita, o tome odlučuje berza, a ne političari, odnosno oni nakupci. Vi to vrlo dobro znate, a znam i ja jer živim na selu i znam kako je teško živeti od poljoprivredne proizvodnje. Mi smo doneli odluku da preko 120 kilometara naspemo puteve pored njiva. To nije cela dužina, ali ukupno će biti 120 kilometara. U svako selo ćemo ući do kraja godine. Nastavljamo i sledeće i nadam se da ćemo za godinu i po dana da naspemo kamenom puteve u svakom selu pored njiva. Posebno mi je drago sada kad sam došao što vidim da poljoprivredni proizvođači idu putničkim automobilom u njivu. Nekada od rupa nije moglo ni traktorom da se prođe, a posebno kada treba da uberete berićet i da natovarite u traktorsku prikolicu. Sve to zato što su putevi bili veoma loši –izjavio je Marković.

Predsednik Skupštine grada Jagodine se osvrnuo i na sve što je do sada urađeno u Ribaru. On je napomenuo da ovo selo ima gas, vodu, novoizgrađeni Dom kultrure, novu školu, tri sportska terena za male sportove i jedan teren sa veštačkom travom u školskom dvorištu, kao i penzionerski klub. Gradski prevoz besplatno mogu da koriste meštani svih sela, kao i građani Jagodine. Marković je napomenuo da na taj način želi da se uslovi života meštana na selu ne razlikuju od onih koji imaju ljudi koji žive u gradu. Takođe, dodao je da poslednjih 11 godina nisu naplaćivali porez na poljoprivredno zemljište, pošto ceo prihod ide lokalnoj samoupravi, a poljoprivrednici i privrednici su uzimali kredit kod banaka, dok je grad servisirao kamatu:

-Mi ćemo se maksimalno boriti da pomognemo poljoprivrednim proizvođačima i zato smo napravili saradnju sa Egiptom, gde opet idemo u oktobru mesecu da vidimo da li možemo da dođemo do nekog protokola i da vidimo šta je to što bi mogli mi iz Srbije, a ne samo iz Jagodine, da izvozimo u Egipat. Imamo i dogovor sa Indijom. Imali smo posetu političara iz te zemlje, a pre nekoliko dana je bio i poslanik iz Nigerije koji ima veliki uticaj. Te afričke zemlje su veliko tržište i mi moramo da iskoristimo te prijateljske odnose sa afričkim zemljama pošto nas one ne uslovljavaju, kao neke evropske zemlje, da moramo da ispoštujemo sve te standarde. Moramo da se borimo i da tražimo da se ne uvoze poljoprivredni proizvodi iz nekih država gde postoji velika subvencija –rekao je prvi čovek Jagodine.

On je dodao i da se mnogo razlikuju od svih drugih gradova u Srbiji po svemu što su do sada uradili:

-Moraću da vodim naše građane na ekskurziju u neke druge gradove da vide kako izgledaju ti gradovi i kakve su njihove pijace, kao i to kolika je cena tezgi na pijacama u pojedinim gradovima. Cena tezgi je od 15 do 20 hiljada dinara, izuzev Beograda. Kod nas je besplatna. Odakle poljoprivredni proizvođač da plati 15 do 20 hiljada dinara za tezgu na pijaci? Onda mu mere ono što je odneo na pijacu, pa sutra on opet donese tu robu jer nije prodao sve. To se sve posle opet izmeri i naplati po kilogramu. Toga kod nas nema i nikada neće ni biti. Ako sačuvamo selo, sačuvaćemo i grad i one koji žive u grad. Ne treba da korisitimo selo samo kada je teško i da se ono samo tada pita, a kada je lako da se ne pita. Onda se pitaju neki poljoprivredni stručnjaci koji se nikada nisu bavili poljoprivredom i koji ne znaju šta znači kada se jednom godišnje dođe do para od priliva. Kada se dese elementarne nepogode, onda su vam potrebne najmanje tri godine da izvadite ono što ste ulagali –rekao je on.

Marković je rekao i da oni žele da se stvore uslovi za borbu protiv bele kuge:

-Deca treba da se rađaju, kako bi neko imao ko da vas nasledi. Danas se više ne kopa motikom kao nekada. Danas postoji hemija i malo bude muka kada se skuplja seno, ali bez poljoprivrede nema života i moramo da vodimo računa o poljoprivednim proizvođačima. Sve više mladih ljudi odlazi iz sela u gradove i tamo žive kao podstanari. Onda taj gospodin poljoprivrednik treba da nosi kese svakog dana i da s druge strane obrađuje zemlju –rekao je Marković.

Prilikom posete Ribaru, Marković se zahvalio i koalicionim partnerima: Socijalističkoj partiji Srbije i Srpskoj naprednoj stranci:

-Srpska napredna stranka ima 10 odbornika, a mi imamo dvadeset jednog. Sve odluke donosimo jednoglasno. Sve što smo uradili, uradili smo u interesu građana. U narednom vremenskom periodu imamo još nekoliko projekata. Sada krećemo sa izgradnjom novog Centra za kulturu koji će biti najlepši u Srbiji. Pravimo i novi vrtić „Pivarac“ i sve to iz sopstvenih sredstava. Od Beograda za projekte nismo dobili ništa. Menjali smo instalaciju vodovodne cevi prema gradu koje su stare 40 godina. Mi smo jedini grad u Srbiji gde nismo ostajali bez vode zato što smo iskopali još nekoliko bunara. Pojačali smo pumpe i veći je kapacitet. Pored Doma se pravi i veliki market. Hoću da Ribare bude periferija grada i da ono što ima u gradu bude i u Ribaru –rekao je Marković.

Uz predsednika Skupštine grada Jagodine bili su i gradonačelnik Jagodine Ratko Stevanović kao i načelnik Pomoravskog okruga Goran Milosavljević.

Dušan Miletić