Paraćinski policajci i vatrogasci skidali ljude sa krovova i spratova, nosili ih po ledenoj i mutnoj vodi da bi ih odvezli na sigurno

Paraćinci još uvek čiste kuće i ulice, jer je u mnogim domovima voda iz Crnice dolazila gotovo do plafona, pa je stradalo svo pokućstvo. Iako će otklanjanje posledica poplava i ponovno opremanje domaćinstava osnovnim stvarima trajati godinama, meštani grada na Crnici srećni su što nije bilo nijedne žrtve. Za to mogu da zahvale pripadnicima Policijske stanice i vatrogascima spasiocima, koji su, žrtvujući svoje živote, sigurne smrti spasili 300 ljudi.

Milan Tomić (86) i njegova godinu dana mlađa supruga Danica potvrđuju da su ostali živi zahvaljujući paraćinskim policajcima. Kada je videla da voda ulazi u kuću, baka Danica se popela na ormar, a Milan je seo na stolicu koju je popeo na sto.

– Neki dečaci iz ulice ušli su kroz prozor, jer je voda već bila do polivine zidova. Rekli su nam da ne brinemo i da stiže policija. Čekali smo šta nam bog da. Kada smo videli policajce bili smo presrećni. Dugujemo živote ovim hrabrim momcima. Da nisu došli po nas, ne znam šta bi bilo. Sami ne bismo mogli da se spasemo. Ja ne znam da plivam, a Milan zna, ali ga je bilo strah da uđe u hladnu i mutnu vodu – navodi baka Danica.

Evakuaciju ljudi prvi je započeo policajac ronilac Siniša Nikolić. Pošto je stigla dojava da su se u selu Davidovcu nadomak Paraćina udavila deca, pozajmio je privatni čamac i odmah se uputio tamo sa kolegama. Srećom, informacija nije bila tačna, ali je pomoć najugroženijim domaćinstvima itetekako bila potrebna.

– Voda je bila ledena, duboka od 1,5 do 3 metra, i opasna, jer je nosila balvane, lomila betonske ograde. Ubrzo je stigao ronilac Slavoljub Jovanović i vatrogasci koji su nas konopcima spuštali u kuće kako bismo mogli da izvlačimo ljude, jer je brzina i količina vode nalikovala Drini – kaže Siniša.

Paraćince nosio na leđima
Zorana Marinkovića, vatrogasca spasioca i ronioca, poplave su zatekle na dužnosti. Odmah je poslat u selo Glavicu radi evakuacije starih i nepokretnih lica. Po povratku u Paraćin evakuisao je preko 60 dece, starih i nepokretnih osoba.
– Nosili smo ih na leđima, jer nismo imali čamac. Kada smo došli u Paraćin dobili smo desantni čamac od Saše Spasića, vlasnika firme „Protektor“, a pošto nismo imali vesla, veslali smo lopatama. Video sam Miladinovića koji je samo u majici nosio jednu baku, što je za svaku pohvalu. U međuvremenu mi je supruga Zlata javila da voda ulazi u našu kuću. Kamionom sam otišao po nju i kćerke Milenu i Bojanu, prevezao ih na sigurno i nastavio da pomažem svojim sugrađanima. Naše, kao i porodice policajaca, navikle su da nikada nismo uz njih u kriznim situacijama – navodi Marinković.

Evakuacija Davidovčana trajala je od 10,30 do 14 časova, a potom su otišli u Paraćin. Siniša je hodao dok je mogao, a onda je počeo da pliva i da za sobom vuče čamac.

– Ugledao sam devojčicu kako se davi, jer je bila neplivač. To je bila najkritičnija situacija. Samo sam razmišljao kako da joj priđem i da je spasim, a da me ne osposobi. Uspeo sam da ubacim u čamac i nju i majku, a onda sam iz susedne kuće izneo nepokretnu baku. Potom sam išao od kuće do kuće, izvlačio decu i stare i nemoćne i ubacivao ih u čamac, a moje kolege su ih maricom odvozile u prihvatni centar – dodaje Siniša, koji u vodi bio do 21 sat kada se čamac pocepao i kome mrak više nije dozvoljavao da pronalazi ljude.

Prema rečima inspektora kriminalističke policije Bojana Ćosića sutradan su paraćinski policajci i vatrogasci od šest izjutra nastavili akciju spasavanja ljudi sa krovova, tavana i spratova kuća. U međuvremenu im je stigao kamion iz Srpske fabrike stakla, kao i pripadnici Vojske Srbije. Najteže im je bilo što nisu bili opremeljeni.

Voda do plafona
Jedini policajac koji dva dana nije mogao da ode na posao je Zoran Atanasković, u čijoj je ulici voda bila visoka oko 2,5 metra i koji je sa svojom porodicom dva dana proveo na spratu kuće.
-Spašavali smo dvorište od ulične vode, a naišao nam je talas sa Crnice iz susedne ulice. Pomoćna kuća u kojoj živi moja majka Radmila potpuno je neupotrebljiva, jer je voda bila do plafona. Stradali su nam svi tehnički uređaji i nameštaj. Prizemlje druge kuće potpuno je potopljeno-kaže Atanasković koji je juče još uvek izbacivao mulj iz kuća.
On dodaje da mediji slabo pominju Paraćin iako je on pretrpeo velike posledice poplave, iako su mnogi na tavanima i krovovima proveli i po tri noći, a pomoć stiže samo sporadično.

– Uveče je bilo najgore. Mrak, nema struje, ulaziš u nepoznato. Držali smo se za ruke da ne bismo upali u otvorenu šahtu, udarili u drvo, zakačili se za ružičnjak. Ne mogu da vam opišem koliko je voda bila hladna, a mi u redovnoj uniformi. Ali, to je naš grad, mi drugi nemamo. Morali smo da spasimo svoje sugrađane i njihove životinje-izjavio je policajac Aleksandar Stojanović, čija je majka Đurđina ostala sama u stanu u delu grada koji se prvi našao pod vodom.
Da konstatacije koje su se pojavile u medijima kako u policiji ima 750 sindikalaca koji primaju platu od 150.000 dinara za jednočasovno radno vreme nisu tačne, pokazao je paraćinski policajac Nenad Miladinović, generlni sekretar Nezavisnog sindikata policije.

On je u svoj rodni grad stigao sa službenog putovanja u četvrtak oko 17,30 časova i odmah, ne presvlačeći civilno odelo, krenuo u spašavanje i evakuaiju građana iz poplavljenih delova Paraćina.

– Policijski službenici i vatrogasci spasioci radili su po 16-17 sati dnevno ne pitajući za odmor i radno vreme. Pokazali su toliko hrabrosti i plemenitosti i spasili preko 300 građana, tako da je ovolika poplava prošla bez ijedne žrtve – kaže Miladinović.

Tekst i foto Z. Gligorijević