Prema prvostepenoj presudi izjava Dragana Markovića Palme povodom održavanja gej parade nije diksriminatorska
Prvi osnovni sud u Beogradu odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev Gej strejt alijanse, koja je tražila da se utvrdi diskriminatorsko ponašanje Dragana Markovića Palme, tadašnjeg gradonačelnika Jagodine, narodnog poslanika i predsednika Jedinstvene Srbije, zbog teškog oblika diskriminacije, a na osnovu seksualnog opredeljenja određenog Zakonom o zabrani diskriminacije. Palmu su tužili zbog toga što je 2011. godine pisanim i elektronskim medijima izjavio: “Stav Jedinstvene Srbije i moj lični stav je: mi smo protiv svakog skupa gde homoseksualci demonstriraju ulicama Beograda i žele da prikažu nešto što je bolest da je normalno”, kao i zbog saopštenja “Jedinstvena Srbija neće podržati paradu srama”.
Nevena Petrušić, poverenik za zaštitu ravnopravnosti, tada se izjasnila da se radi o homofobičnoj izjavi, jer se homoseksualnost naziva bolešću i negira se pravo seksualnih manjina na mirno okupljanje. Ona je dodala da se tom izjavom podstiču neravnopravnost, mržnja i netrpeljivosti prema LGBT populaciji, što je zabranjeno Ustavom Republike Srbije.
Tuženi je u svojoj izjavi rekao da nije prekršio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, jer saopštenje Jedinstvene Srbije ne sadrži govor mržnje, niti se podstiče diskriminacija, mržnja i nasilje protiv određene grupe lica. Rekao je da je tuženi preneo saopštenje Jedinstvene Srbije kojim se promovišu tradicionalne vrednosti na kojima se bazira program ove stranke, ne osporavajući pravo pojedinca da se izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji.
“Jedinstvena Srbija se zalaže za zdravu porodicu, koja podrazumeva da se deca rađaju iz braka muškarca i žene, a ne da budu deca surogat porodice u kojoj će dve osobe istog pola glumiti mamu i tatu, dok će se pritom razlikovati samo po boji kose, nositi istu garderobu i brijati bradu i brkove, da JS nikada nije pozivala na nasilje i krvoproliće, te da to ne čini ni ovom prilikom. Gej populaciji nisu uskraćena nikakva prava, već su ravnopravni sa drugim građanima Srbije, jer rade, školuju se, leče, imaju slobodu kretanja, idu na utakmice i pozorišta, odlaze u kafane i niko ih ne dira. Jedinstvena Srbija neće podržati nešto što je neprirodno i što ne prihvata ni Srpska pravoslavna crkva, kao ni ostale verske organizacije, jer je homoseksualizam do pre 20 godina smatran bolešću prema stavu Svetske zdravstvene organizacije”, navodi se još u odbrani.
Sud je utvrdio da je Ivica Dačić, tadašnji ministar unutrašnjih poslova, pozvao sve političke činioce u Srbiji da jasno saopšte svoj stav u vezi održavanja Parade ponosa s obzirom na rizike njenog održavanja. U obrazloženju presude još se navodi da pravo na privatnost jedne osobe, kao i pravo na eventualno utvrđenje diskriminatorskog ponašanja, mora da se uravnotežiti sa pravom na slobodu mišljenja koje poseduje svaki pojedinac, u ovom slučaju tuženi. Prema oceni suda, predmetna izjava svakako sadrži obeležja diskriminatorskog ponašanja, ali ne u obimu koji je potreban da se navedena izjava i zvanično, od strane suda, utvrdi kao akt diskriminacije.
“Eventualnim usvajanjem tužbenog zahteva pogodovalo bi težnjama koje nisu spojive sa svrhom kojom teži Zakon o zabrani diskriminacije, posebno ako se ima u vidu da je ovaj zakon donet u cilju podizanja svesti i prestanka diskriminatorskog ponašanja prema svim u zakonu navedenim socijalnim kategorijama, ali uz ograničenje da se ovakvim postupanjem ne povrede Ustavom utvrđena prava. Eventualnim usvajanjem tužbenog zahteva ugrozilo bi se pravo na sosptveno mišljenje i slobodu govora. Tuženi je izneo sopstveno mišljenje, koje predstavlja njegov lični vrednosni sud, koji nikoga ne obavezuje, a koji je u direktnoj vezi sa elementima programa političke stranke čiji je on predsednik”, navodi se još u obrazloženju presude.
Z. Gligorijević
