Kada govorimo o GMO (genetski modifikovani organizmi) susrećemo se sa brojnim kontraverzama i potpuno suprotnim mišljenjima. Dok nas sa jedne strane uveravaju da ne postoji nikakva opasnost od korišćenja GMOa, drugi nam iznose činjenice koje govore suprotno. Ovu dilemu ni malo ne rešavaju državne institucije kojima je povereno da ispituju ispravnost hrane i lekova.
GMO se dobijaju na taj način što se strani gen ubaci u genetski kod domaćina. Kako bi se otkrila lokacija stranog gena i da li je gen došao na pravo mesto u ćeliji, za strani gen se pričvrsti marker gen za otpornost na antibiotike (ARM gen). Ako ovaj paket gena uđe u DNK, gen ARM učiniće ćeliju neuništivom za inače smrtonosnu dozu antibiotika. Ubacivanje otpornosti na antibiotike preko GMO u ljudski lanac ishrane, veoma je opasno. Istraživanje na ljudima pokazalo je da se ARM geni prenose na bakterije unutar sistema za varenje čoveka koji jede GM hranu što može izazvati nove i opasne bolesti otporne na antibiotike. Naučnici koji su se bavili ovom problematikom odmah su shvatili ne samo značaj ovog otkrića već i potencijalnu opasnost, pa su zahtevali da se nametne zabrana na dalja istraživanja u ovoj oblasti, dok se ne prikupi dovoljno znanja.
Dakle, GMO je organizam kome je genetski materijal promenjen tako da se ne može naći u prirodi. Ne radi se o mešanju dve iste biljke, različitih karakteristika, već o mešanju potpuno ne srodnih vrsta. Postoji veoma dobra prirodna barijera koja onemogućava ribi da se ukrsti sa paradajzom. Pored toga, rekombinacijom gena dolazi do stvaranja novih gena sa potpuno nepredvidljivim osobinama.
Od 1992. godine na snazi je politička odluka, a ne naučna, o suštinskoj ekvivalentnosti, po kome se GM biljke tretiraju isto kao i konvencionalne (prirodne) biljke, pa za njih ne postoje posebne kategorije, dodatna istraživanja ispravnosti, niti se obeležavaju. A činjenica da se ovi proizvodi ne obeležavaju u mnogome otežava praćenje GMOa jer se pojedine alergijske reakcije, pojava nekih bolesti i dug razvoj bolesti ne mogu povezati sa GMO jer nije obeležen. “Suštinska ekvivalentnost” je glavni izgovor vodećih multinacionalnih komranija za proizvodnju GMOa, zašto ne vrši eksperimente ispravnosti na ljudima. Istraživanja na GMO koja sprovode imaju jednu karakteristiku – obavezno su pozitivna, tj. ne pokazuju nikakve štetne posledice. Još 1992. godine na američko tržište pojavio se prvi GM proizvod, paradajz FlavrSavr (sa ubačenim genom ribe), ali je ubrzo povučen iz upotrebe jer se nije dopao kupcima. Iako do 1995.godine ne postoje istraživanja o sigurnosti GMOa, 1996.godine počinje se sa komercijalnim uzgojem GMO kukuruza, soje, uljane repice i pamuka.
O štetnosti GM hrane postoje brojni eksperimentalni dokazi na laboratorijskim životinjama. Na primer, GM krompir utiče pogubno na eksperimentalne životinje (smanjen rast pacova – retardacija, pad imunog sistema, bela krvna zrnca slabije reaguje, problemi sa reproduktivnim organima, ozbiljna oštećenja unutrašnjih organa, patogeni rast ćelija, sterilitet). Zatim, potomstvo ženki hranjenih GM sojom bilo je manje rastom za oko 20%, unutrašnji organi su im bili manji, uključujući i mozak a čak 55% je uginulo. Dokazano je da je treća generacije pacova hranjenih GM hranom sterilna, i da se tek u trećoj generaciji vidi sav efekat konzumiranja GMOa jer dolazi do raznih bolesti i deformiteta (nekih i krajnje bizarnih poput rasta dlaka u ustima). Dalje, GM kukuruz (tkz. Bt kukuruz) proizvodi svoj pesticid. Eksperimentalne životinje koje su hranjene ovim kukuruzom imale su znake trovanja jetre i bubrega. Nažalost, ova Bt sorta kukuruza, se pojavila ilegalno i u našoj zemlji a prodaje se pod imenom Dekalp (DekalB). Inače, Bt sorte, zauzimaju značajan udeo u genetskim modifikacijama (Bt kukuruz, Bt pamuk, Bt soja, Bt krompir). Zapravo, radi se o ubačenoj bakteriji Bacillus thuringiensis (otuda Bt) i tada biljka počinje da proizvodi svoj pesticid. Bt kukuruz preko korena u zemlju ispušta otrov pa kasnije tu ne mogu da rastu prirodne biljke. Kada čovek pojede ovakvu hranu, bakterije iz takve hrane kontaminiraju bakterije u ljudskim crevima i tako čovek u svom stomaku dobije fabrike za proizvodnju otrova. Istrašivanja u Kanadi su pokazala da je 93% trudnica koje su jele ovakvu hranu, imale taj toksin u pupčanoj vrpci i placenti. Trudnice su jele meso od životinja koje su hranjene ovim GMO sortama.
Najveći proizvođači GM hrane su SAD, Argentina, Brazil, Kanada, Kina, Indija. U zemljama Evropske unije zbog restriktivne politike GMO ima mali značaj. U 2010.god. u Srbiji je 98% ispitanih površina pod sojom bilo genetski modihikovano. Kukuruz i pšenica nisu ni proveravani. Dovoljno je da samo jedna oranica bude pod GM pšenicom i ona će polenom kontaminirati sve ostale. Ovo pojava je već ustaljeni metod u zemljama širom sveta. Seme se ilegalno uvozi i distribuira, pa kada se utvrdi da su ogromne površine pod GMO, odobravaju ga, jer je već tu!
Ne postoji apsolutno nijedan razuman razlog za proizvodnju, uvoz i ishranu GM hranom.
Kako prepoznati hranu od GMO ?
Za sad nema pravog načina za prepoznavanje GM hrane u prodavnicama i na pijacama, već se moramo osloniti na svoj zdrav razum, logiku i instinkt, kao i na vlastito istraživanje o dobavljačima sirovina, proizvođačima hrane, informisanje preko medija i novina.
Principi su sledeći: GMO hrana je lepša, okruglija, sjajnija, ujednačene veličine i izgleda, sjajne boje, bez modrica i oštećenja, bez imalo truleži i ožiljaka. Kupujte kvrgavo, nepravilno voće i povrće, takoreći ružnog izgleda. Gledajte da je voće i povrće različitih boja, veličina i oblika. Na policama gde ima takvog voća i povrća, velike su šanse da nisu GMO.
– Kupujte od seljaka koji sami uzgajaju hranu. U što većoj meri podržite male proizvođače i poljoprivrednike koji sami uzgajaju i prodaju hranu, ali uvek gledajte kakvi su proizvodi;
– Zanemarite lepo pakovanje. Profitabilnost GMO biljaka, voća i povrća dozvoljava proizvođačima da potroše novac na lepa pakovanja;
– Informišite se na internetu o zemljama koje uzgajaju GMO. Ukoliko je nešto poreklom iz zemlje koja je uvela GMO, najverovatnije i jeste GMO. Budite dvostruko pažljivi. Pratite vesti o zemljama koje zabranjuju proizvodnju i uvoz GMO kao što su Francuska, Mađarska. Tako ćete biti bar donekle sigurni da proizvod nije GMO.
– Pokušajte da isključite iz ishrane sve ono što ima najviše šansi da bude GMO. Nažalost, to je najčešće meso životinja koje se hrane GMO hranom. To su i popularne grickalice, čipsevi i slično jer velikim kompanijama odgovara da im sirovina bude ujednačene veličine i sastava. Zato oprez u prodavnicama. GM hrana je najeftinija.
Staro pravilo koje čuva zdravlje je ishrana sezonskim voćem i povrćem. Ako u prodavnicama vidite voće i povrće kojem nije vreme, ono je najčešće uvezeno (obratiti pažnju na zemlju odakle
dolazi) ili je uzgajano u plastenicima uz upotrebu svih biotehnologija, pospešivača rasta i pesticida. Vezano za GMO pamuk. Simptomi morgelons obolenja su primećeni masovno kod kineskih radnika, često dece koja rade sa GMO pamukom. Kina je jedan od najvećih prozvođača GMO. U dodir sa takvim pamukom se može doći kupujući kinesku robu, posteljinu, tkaninu, igračke, pa i odevne predmete čuvenijih marki čiji se proizvodi izrađuju u Kini.
Pripremio Boban Stanković, dipl.biolog
