Direktor Opšte bolnice u Ćupriji Miroslav Stojanović je rekao da je za ovo odeljenje Ministarstvo izdvojilo 7,5 miliona dinara, što je 60 odsto ulaganja, dok je ćuprijska bolnica obezbedila četiri miliona. Vrednost projekta za celu Srbiju iznosi 2,5 miliona evra i finansiraju ga Ministarstvo zdravlja uz pomoć Evropske unije
Ja sam pacijent i lekar i najbolje znam sa kojim se sve problemima u zdravstvu suočavamo: dr Slavica Đukić Dejanović
Reč je projektu Ministarstva zdravlja u okviru koga će 28 zdravstvenih centara dobiti 300 postelja za najteže bolesnike.
– Ideja je da ti teški bolesnici ovde budu valjano dijagnostikovani a onda da ekipe Doma zdravlja nastave palijativno zbrinjavanje tako što će da se povežu i sa članovima porodice, da pružaju stručnu negu, da mobilišu Centar za socijalni rad i duhovnike gde je potrebno, kako bi dani, koji su pred tim pacijentima, bili olakšani i kako bi kvalitet njihovog života bio dobar – kazala je ministarka.
Ministarka je ocenila da je stručnost ljudi koji će ovde raditi na najvišem nivou i da je realizacija ovakvog projekta u ovim teškim vremenima ravno poduhvatu.
Direktor Opšte bolnice u Ćupriji Miroslav Stojanović je kazao da je za ovo odeljenje Ministarstvo izdvojilo 7,5 miliona dinara što je 60 odsto ulaganja, dok je ćuprijska bolnica obezbedila četiri miliona. Vrednost projekta za celu Srbiju iznosi 2,5 miliona evra i finansiraju ga Ministarstvo zdravlja uz pomoć Evropske unije.
Otvaranje Odeljenja za palijativno zbrinjavanje, centra za baro medicinu i prijemnog trijažnog odeljenja sa urgentnom medicinom je upriličeno povodom obeležavanja 132 godine od osnivanja Opšte bolnice u Ćupriji. Otvaranju su prisustvovali i državni sekretari u Ministarstvu zdravlja Vladimir Đukić i Berislav Vekić, kao i direktori bolnica i domova zdravlja i predsednici opština svih šest gradova Pomoravskog okruga.
Ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović izjavila je da Srbija ima vrlo kvalitetne stručnjake u zdravstvu, ali da nema dovoljno sredstava da realizuje sve programe kako bi zdravstvena zaštita bila na još višem nivou.
Ministarka je, komentarišući podatke iz istraživanja da Srbija već dve godine ima najlošiji zdravstveni sistem u Evropi, istakla da ne prihvata poziciju koju je to istraživanje pokazalo za zdravstvo Srbije.
– Ja sam i pacijenet i lekar i ministar i najbolje znam sa kojim se sve problemima u zdravstvu suočavamo. Vi znate koliko ljudi iz regiona želi da dođe u zdravstvene ustanove Srbije da tu dobiju odgovarajuću dijagnostiku i lečenje upravo zbog toga što ovo istraživanje ne kaže da su naši lekari manje vredni od lekara EU, ne kaže da lečimo drugačijim procedurama – istakla je ministarka Đukić Dejanović.
Ona je rekla da je istraživanje koncipirano tako da ukazuje na krhkost onih zdravstvenih sistema u kojima su investicije za zdravstveni sistem male.
– Mi imamo vrlo kvalitetne stručnjake, ali nemamo dovoljno para da realizujemo sve programe i da nam zdravstvena zaštita bude na još višem nivou. I ta razlika kod ekonomski razvijenih zemalja i onih koje to nisu, a uzimaju se u obzir 34 zemlje EU i one koji pretenduju da uđu, je parametar da zdravstvo izuskuje i finansijska sredstva – kazala je ministarka.
Ona je dodala da će Institut za javno zdravlje ,,Batut” svakako analizirati ovo istraživanje koje će svakako biti podsticajno za zdravstvo.
Ministarka zdravlja je još istakla da bi i kod nas, kao u nekim zemljama, lekari opšte medicine trebalo da rade mnogo više stručnih poslova nego sada.
– U jednoj zemlji koja ima neuporedivo viši ekonomski razvoj od nas, a broj stanovnika je kao kod nas, lekari opšte medicine su obučeni, a to ćemo morati i mi da radimo, da rade mnogo više stručnih poslova i veština nego što to danas čine – kazala je ministarka i dodala da će lekari opšte medicine više pratiti zdravlje pacijenata a samo ono što bude sumnjivo biće prosleđeno specijalistima.
J. Zdravković
