Vašari su oduvek bili najbolji pazarni dani u godini za seljake, stočare, ratare, povrtare, voćare. Trgovalo se na veliko i malo, da se zaradi, dobro proda i kupi. „Daj ruku, pogodba, seci, gotovo prodato – kupljeno. Pare se broje, trljaju ruke i kupci i prodavci“. Tu su razni esnafski majstori: kafedžije, mehandžije, papudžije, opančari, zatim kolari, kovači, pinteri, bačvari, koritari, užari, stolari i drugi. Opeklo sunce, mesec juli, Sv. Aranđelovdan. Prašina i vreva, kabeze, klakeri, oranžade, vino i pivo toče se iz burića na 58 mesta, a ćemane pustilo zvuke starog Cige. Komendijaši, opsenari i cirkuzanti izvode svoje trikove, zabavljaju veseo narod i naplaćuju za svoje umeće. Vašar, a na vašaru nema šta nema. U kolu igraju momci i devojke, zagledaju se, merkaju; jesen ide, spremaju se veselja, svadbe i mirazi. Srbija se na sabore i vašare vazda okupljala i sabirala, čak i za vreme Turaka.
Resava, Pomoravlje i Šumadija su bogatstvo Srbije, bogata ponuda i trgovina stokom. Na hiljade grla rogate stoke, volova, krava, ovaca, koza, u jednom danu na vašaru u Svilajncu. Trgovci su dalje gonili stoku preko Morave i Miloševih skela do Beča i Pešte na bogatije pijace. Prvi bogati Srbi behu trgovci stokom. Vešti na stranim pijacama, ovde banke i štedionice otvarali, vodenicama sa više kamena mleli danonoćno. Svilajnac posle Valjeva, Ćuprije i Palanke bilo je najznačajnije trgovačko mesto stokom u Srbiji. Narod i trgovci traže da se otvori i jesenji vašar jer posao dobro ide. Na letnjem vašaru 1861. godine u jednom danu prodato je 1296 volova, 125 konja, 97 teleta i ostale sitne stoke. Resava i njena sela bili su prepuni neizmernog blaga, radilo se punom snagom, što pokazuje promet na jesenjem vašaru iste 1861. godine kada je prodato 2042 vola, 188 konja i 88 teleta. Jedan dobar vo na našoj pijaci vredeo je 380 groša, a u Beču 850 groša; jedna svinja 130 groša, a u Pešti 220 groša. Dobri i vešti trgovci mogli su dobro da zarade, stočarstvo je pokretalo mnoge zanate, a poljoprivreda privredu. Srbija je napredovala jer bez bogatog sela nema ni bogate države. Prva izložba rogate stoke u Svilajncu održana je 1895. godine, u pet štala, gde su postavljeni temelji stočarstva. Takmičilo se da bi se saznalo ko ima najboljeg vola, bika, kravu, junicu i tele. Naši preci bili su i vredni i pametni. Na stočnom sajmu u Svilajncu 1898. godine otkupljeno je za izvoz 65 vagona stoke, pre toga u Aranđelovcu 50 vagona i u Boljevcu 44 vagona.
„Dobar stočar i veoma vešt trgovac bio je i Dimitrije Katić iz Crkvenca, neumorni radnik bez konkurencije na stranim pijacama. Član Srpskog poljoprivrednog društva, član Beogradske trgovačke omladine, osnivač prve Zemljoradničko-kreditne zadruge u Resavi 1897. godine,“ pisao je Trgovački glasnik 23. marta 1899. godine povodom njegove smrti.
Letnji vašar 2016. godine, Aranđelovdan, stočna pijaca od ranog jutra sablasno prazna, tek se okupljaju pijačari, po neki traktor sa sandukom sa sitnom stokom, a činovnici čekaju da naplate kvitu za ulaz, dok vaga odavno nema posla jer ni prometa skoro da nema. Rogata stoka odavno nestala sa pijaca, cikne po neko prase koje remeti grobnu tišinu poneke ovce koja ispod traktora drema. Ima po neka zalutala stara krmača 250–300 kilograma, ali za tako veliku kilažu nema para, a ni potrebe. Štale i obori prazni, stočni fond doveden na ivicu nestajanja. Selo i seljak osiromašili, neće poreze moći da plaćaju jer se ostarelo, a mladi odlaze.
Vašari su danas postali buvlje pijace gde se preprodaje strana roba, umesto klakera, pije se koka-kola, a naše zanatlije nestaše.
Miroljub Spasojević, predsednik Udruženja voćara i vinogradara
„Dimitrije Katić“ Crkvenac
