U kategoriji belih vina najbolje je bilo vino Bojana Radivojevića, čije vino je bilo najbolje i u konkurenciji uzoraka roze vina. Najbolju ružicu imao je Vlastimir Matić, dok je u kategoriji crvenih za najboljeg proizvođača proglašen Slaviša Todorović

Vlastimir Matić dobio pehar za najbolju ružicu

Četranestu godinu za redom u Trešnjevici je održana svetkovina „Dani vina“. Organizator je mesna zajednica Trešnjevica, a podržava je Turistička organizacija iz Paraćina. Od prošle godine u okviru manifestacije u Paraćinu je počeo da se organizuje i sajam vina. Pored širenja vinske kulture, festival je u Trešnjevici uspeo da stvori pozorišnu publiku i da organizuje najveći festival vinske poezije u Srbiji.

Kao i svake godine, vina su ocenjivana u četiri kategorije. Posle četvoroipočasne degustacije, žiri je za najbolje u kategoriji belih vina proglasio vino Bojana Radivojevića, čije vino je bilo najbolje i u konkurenciji uzoraka roze vina. Najbolju ružicu imao je Vlastimir Matić, dok je u kategoriji crvenih za najboljeg proizvođača proglašen Slaviša Todorović.

Ljubinka napravila najbolju ružicu
Vlastimir Matić iz Trešnjevice, koji je imao najbolju ružicu, takmičio se svake godine, ali mu je do ove godine pobednički pehar izmicao. On vino pravi od grožđa koje ubere iz svog vinograda od 20 ari, koji je star tri decenije. Godišnje proizvede oko 600 litara vina i nikada nije prodao ni litar. Prvi put svoje vino je prodao da bi se pilo na ovogodišnjim „Danima vina“.
– Proizvodim roze, belo i ružicu. Ali, moje je samo da perem bačvu, dok se o vinu brine moja supruga Ljubinka. Ona ga pretače, kontroliše vrenje i kominu- priznao nam je Vlastimir.

Slobodan Jović, profesor za tehnologiju vina na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, koji je bio i predsednik komisije za ocenjivanje vina. Sjajna manifestacija koja traje nedelju dna, što je retko gde slučaj. 87 uzoraka vina, koliko u proseku bude u poslednjih pet godina.

– Interesantno je da je zbog globalnih klimatskih promena temperatura visoka tokom sazrevanja grožđa, pa kiselina naglo pada u grožđu. Zbog toga su vina jaka, puna alkohola i imaju malo kiseline, pa su neharmonična na ukusu. Od ukupnog broja uzoraka možda je bilo pet-šest u kojima je postojala ravnoteža ukusa zahvaljujući optimalnoj koičini kiselina. Uglavnom su bila tupa, slatkasta ili opora vina – ocenio je profesor Jović.

Pobednici ovogodišnjeg festivala

Prema njegovim rečima, u Srbiji postoje odlični proizvođači vina, ali oni čine manjinu. Možda jedva 30 posto od ukupne količine proizvedenog vina u Srbiji.

– Godinama sam na degustaciji vina u Aleksandrovcu, Sremu, Knjaževcu, Negotinu i drugim mestima. Verujte da nigde nema više od 20 posto vina koja bih ja mogao da pijem, a samo pet do deset posto koja bih poželeo da pijem. To je strašno – navodi Jović.

On dodaje da tim proizvođačima koji su mnogo zastupljeniji sa svojim vinama treba pomoći kako bi se kvantitet pretvorio u kvalitet, što je veoma teško. Mnogi koriste stare, memljive sudove i ne žele da menjaju način proizvodnje koji je koristio njihov deda. Oni ne su sulfitišu vina, ne dodaju sumpor-dioksid na vreme. Čak i kada na predavanjima čuju kako treba da se radi, sve zaborave čim dođu kući. Na taj način se ne izvuče ni 30 posto od potencijalnog kvaliteta grožđa. Profesor Jovića kaže da je to greh prema grožđu, božanskoj biljci i voću. Jer, vino je božanski dah, a đavoljski izazov.

Vojkan Ristić, predsednik Organizacionog odbora, dodao je da je kulturno-umetnički program iz godine u godinu sve bolji, a stalni program festivala postale su pozorišne i večeri izvornog stvaralaštva.

– Mnogi poznati pesnici redovni su gosti. Nedeljko Popadić, Dobrica Erić, Ljuba Ćorilić gotovo da ne propuštaju „Dane vina“, jer organizujemo i festival vinske poezije, koji je najveći festival te vrste u Srbiji. Ove godine konkurisalo je 56 pesnika iz Srbije, Hrvatske, Republike Srpske i Crne Gore, što ukazuje da je ovaj festival prerastao u međunarodni i da sve velike stvari potiču iz male sredine – izjavio je Ristić.

Tekst i foto Z. Gligorijević