Vidojkovići iz Jagodine žale za životom u Dubaiju. “Pored Aleksandrove redovne plate, kompanija nam je plaćala stan, školu našem sinu Luki i osiguranje”, kaže Ljiljana Vidojković.

Dok su studirali, Ljiljana i Aleksandar Vidojković, rodom iz Jagodine, nisu ni sanjali da će raditi i živeti u inostranstvu. Aleksandar je završio Mašinski fakultet u Beogradu, a Ljiljana Pravni fakultet u Kragujevcu. Preselili su se u Beograd, jer je Aleksandar imao posao u Vazduhoplovnom muzeju na aerodromu. Pošto Ljiljana nikako nije mogla da nađe posao u svojoj struci, zaposlila se u knjižari „Plato“. Iako se nije školovala za taj posao, bila je zadovoljna svojim radnim mestom. Aleksandar je u međuvremenu našao posao u svojoj struci u firmi „Prva petoletka“.

– Radio je u Tunisu na nekoj barži, ali je dobio otkaz, jer je neko preko veze upao na njegovo radno mesto. Kada je ostao bez tog posla, bili smo jako tužni. Nismo ni slutili da je to, u stvari, sreća u nesreći. U to vreme pokušavali smo i da prodamo stan kako bismo podigli kredit i kupili veći stan. Pošto je bio bez posla, Aleksandar je neprestano pokušavao da ga nađe preko interneta. Pre šest godina našao je konkurs za posao u jednoj građevinskoj multinacionalnoj kompaniji „Arhirodon“. Pozvali su ga na razgovor i ušao je u uži izbor. Ubrzo je bio jedan od samo dvojice koji su bili primljeni i to u konkurenciji od 100 prijavljenih – priča Ljiljana.

Iako su bili srećni što je Aleksandar našao posao, trebalo je doneti tešku odluku, pa su razmišljali da li da prihvate ponudu ili ne. Sudbina je opet umešala svoje prste, tako da im je put u bolju budućnost bio potpuno otvoren. Prodali su stan za keš i rešili da odu u Dubai.
– Život nam se poboljšao za 365 stepeni. Dok smo u Beogradu bukvalno preživljavali i bili srećni kada smo bili na nuli, počeli smo da živimo u drugoj dimenziji. Iako je radio samo Aleksandar, ništa nam nije nedostajalo. Pored Aleksandrove redovne plate, kompanija nam je plaćala stan, školovanje našeg sina Luke i osiguranje. Jednostavno, bili smo u zemlji koja poštuje znanje i stručnost i u kojoj je moguće da živiš od svog rada – dodaje Ljiljana.

Posle 4,5 godine boravka u Dubaiu, Vidojkovići su pre nešto više od pola godine rešili da se presele u Švajcarsku. Ali, dok je odluka o odlasku u Dubai bila dobra za njih, odlazak u Švajcarsku smatraju svojom životnom greškom.
– Želeli smo da Luka odrsta u Evropi i da nauči još neki jezik u centru kulture i obrazovanja, kako smo mislili. Međutim, videli smo da Švajcarci ne dozvoljavaju da niko bude ispred njih. Aleksandar se zaposlio, ali ću i ja uskoro morati da nađem posao, jer je u Švajcarskoj život jako skup. Nije mi jasno kako Srbi uspevaju da uštede toliko novca i zidaju ogromne kuće u zavičaju – navodi Ljiljana.

Luka govori tri jezika
Osmogodišnji Luka govori srpski, engleski i nemački, a u sve tri zemlje u kojima je živeo trenirao je tenis, jer sanja da jednog dana postane poznati teniser.
– Najviše mi se dopada Dubai, jer se deca ne tuku. Mogao sam da idem na plažu kad god sam hteo. U Srbiju volim da dođem zbog rođaka, najviše zbog pradede Pejče, bake Vesne i deke Novice – kaže Luka.

Ali, kako Vidojkovići ne planiraju da se vrate u Srbiju, jer procenjuju da u svojoj zemlji ne bi imali budućnost, pokušaće da se vrate u Dubai.

Tekst i foto Z. Gligorijević