Meso ove vrste autohtonih srpskih poludivljih svinja mnogo je zdravije od klasičnih tovljenika sa farmi i iz seoskih obora
Lovačko društvo „Zec“ iz Iriga u Sremu i LD „Jagodina“ – sekcija Trnava pobratimili su se još pre 31 godinu, a njihovu zajedničku strast ka lovu, ali i uzgoju divljači, overavaju po jedanput godišnje međusobnim grupnim posetama i izlaskom u lovišta kojima gazduju, a koja su po sastavu divljači takoreći identična.
Mile Stanojević i Đorđe Babić – pobratimi po „lovačkoj liniji“
Međutim, kako obostrano navode, najčešće su sam lov i rezultati u njemu u drugom planu, a dominira međusobno druženje uz bogatu trpezu, oplemenjenu i neizbežnim lovačkim pričama i pošalicama, koje traje evo već tri decenije, da bi sremski lovci svoje ovdašnje kolege prošle subote obradovali punim kombijem prepunim „živih“ poklona.
Naime, Đorđe Babić i Mitar Zarić su u ime svog lovačkog društva „Zec“ jagodinskim kolegama dovezli osmoro prasadi autohtonih mangulica, dva para golubova „kokošara“, dva patuljasta zeca i jedno štene lovnog „jazavičara“, a vaš reporter je imao priliku da prisustvuje primopredaji poklona u domu Mileta Stanojevića u Trnavi.
Đorđe Babić se već niz godina bavi uzgajanjem mangulica i na njegovom uzornom imanju, u ograđenom prostoru od desetak ari, slobodno živi krdo od pedesetak primeraka ove autohtone i poludivlje sorte svinja.
„One ne podnose obore, betonsku podlogu, odnosno sve one uslove u kojima se uzgajaju klasični tovljenici, jer u njihovim genima dominira zov divljine i slobode. Žive u krdu, obožavaju blato, u koje se često ukopavaju tražeći spas od vrućina. Postoje dve sorte – „sremska lasa“ i „subotička bela“, a jedna od njihovih vizuelnih karakteristika je i izražena kovrdžavost guste dlake u raznim kolor varijetetima. Dostižu težinu do 100 kilograma. Prase se dva puta godišnje i na svet donose od tri do sedam mladunaca i to bez ičije asistencije. U zaštiti svog potomstva ženke su izuzetno i opasne. Što se tiče ishrane ove svinje nisu zahtevne, a u njihovom jelovniku preovlađuje kukuruz u klipu, trava, duleci i repa. Za zajednički brlog dovoljna im je samo veća natstrešnica na „ispustu“, odnosno u prostranom uzgajalištu“ – objašnjava Babić, dok degustiramo i po čašicu njegove domaće „kruškovače“, koja se takođe našla među poklonima.
Meso i prerađevine od ovih svinja puno je „pozitivnog holesterola“
„Ove autohtone svinje karakteriše i veoma zdravo meso i to je između ostalog i osnovni razlog njihovog uzgoja, kome bi trebalo posvetiti mnogo više pažnje. Naime, one u sebi nose „pozitivan holesterol“, čime ne mogu da se pohvale tovljenici uzgajani na farmama i seoskim oborima. Cena prodaje koja može da se postigne po kilogramu je do 4 evra, mada bi realan odnos trebao da bude 3 prema 1, u odnosu na kilogram tovljenih svinja i prasadi“ – ističe ovaj iskusni lovac i ugledni iriški domaćin, koji se nada da će se ovim poklonom mangulice umnožiti i pod jagodinskim podnebljem, i duhovitom opaskom zaključuje – „Kad vam se ovde u Jagodini primile popularne Palmine afričke žirafe – što ne bi mogle i moje sremske, a pri tom i naše, mangulice“!
Inače, ovo osmoro prasadi – 4 ženke i 4 mužjaka, preuzeli su lovci iz Trnave koji imaju uslove za uzgoj ove autohtone sorte svinja, koje bi zbog svog kvaliteta mesa i prerađevina od njega mogle da postanu i svojevrsni srpski brend.
Tekst i foto: Relja Milanović
