Blagoje Blagojević i njegova supruga Marina Vučilić nedavno su se vratili sa sajma “Harmonija prirode i duhovnosti u kamenu“, održang u Kragujevcu u organizaciji Udruženja „Kamen Srbije“. Predmeti koje prave od oniksa ponovo su bili zapaženi, kao i na svim prethodnim sajmovima u zemlji i inostranstvu. Ko god je boravio u njihovoj kući nije znao šta pre da pogleda, jer je ona prepuna divnih predmeta koje su napravili.

Štand na kragujevačkom sajmu

Počeli su sasvim slučajno, mada Blagoje kaže da je to možda bila njegova sudbina. Pošto je metalostrugar po zanimanju, radio je u kragujevačkoj „Zastavi“, a potom u jagodinskim firmama „Minel“ i „Budućnost“. Potom je registrovao firmu, koja je za beogradski „IKL“ radila košuljice za ležajeve. Bila je to ozbiljna firma sa 25 zaposlenih. Ali, iako je, kako Blagoje kaže, bilo neshvatljivo, propala je Jugoslavija, a sa njom i njegova firma.
-Nisam znao čime bih mogao da se bavim. Tada sam se setio da je kao dečak u jednoj prodavnici u gradu video pepeljare i druge stvari od oniksa, kamena čiji se rudnik nalazio baš u rodnom selu mojih roditelja. Pošto su majka Mara i otac Stanoje preminuli, pre petnaest godina sam se iz Jagodine preselio u Lozovik. Mislim da je to sudbina- kaže Blagoje.

Ali nije bilo tako lako kao što je on mislio. Kada je uzeo komad kamena i probao da nešto napravi, nije mu pošlo za rukom, jer on ima sasvim drugačiju teksturu od metala i gvožđa sa kojm je imao iskustva. I kao što to obično biva, niko nije hteo da mu pokaže kako se radi u kamenu. Trebalo mu je nekoliko godina da uđe u štos. U početku bi započeo 50 komada, a uspeo da uradi tek dvadesetak, jer bi se ostali polomi pošto nije poznavao strukturu kamena.

Vaza s očaravajućom strukturom kamena

Ali upornost i talenat učinili su da uspe u svojoj zamisli. Pošlo mu je za rukom da na univerzalnom strugu obrađuje kamen. Niko ne može da veruje da na njemu može da napravi čašu čija je debljina zidova samo 4 milimetra. Blagoje zna da postoji alat na kome mogu da se rade predmeti od kamena, ali ne želi da ih koristi, jer bi to bila serijska proizvodnja, a on je želeo da svaki predmet bude unikatan. Pošto veći deo predmeta radi ručno, oni se razlikuju u detaljima. Ne postoji nijedan predmet koji je isti po šarama, koje odslikavaju strukturu kamena, ali ni po obliku i veličini.

-Godišnje uradimo oko 500 proizvoda. Od uložaka za kandila, koji su nekada pravljeni od stakla, preko svećnjaka, abažura za lampe, pepeljara, čaša, flaša, pa čak i oklagija i drugih upotrebnih predmeta. Po izradi uložaka za kandila jedinstveni smo u celojbivšoj Jugoslaviji. Radimo ih po preporuci za manastire na Kosovu i Metohiji, za Dečane, Pećku patriajršiju i Duboki Potok. Ovi manastiri staklene uloške zamenjuju ovim od oniksa, jer su lakši za održavanje, a i večiti su dok se boja sa stakla vremenom skida. Nedavno smo uradili uložak za kandilo za manastir Dečani u obliku ruže-kaže Marina, koja polira i prodaje ova svojevrsna umetnička dela.

Ona dodaje da imaju saradnike filigraniste za koje rade predmete po narudžbini, a oni potom rade filigran. Ovaj vredan bračni par originalan je i po sasudama za žito, putirima za vino i diskusima za slavski kolač. Takođe, za Auto-moto savez Srbije izrađuju stubiće za plakete. Doduše, najviše se traže upotrebni predmeti, poput svećnjaka, kutijica za nakit, stonih kandila i čaša za tamjan, a veoma su tražene i unikatne lampe.

-Dovijamo se kako znamo, jer je rudnik zatvoren, pa ne više nemamo kvalitetan kamen. Poslednji put kamen smo kupili 1998. godine. Koristimo stene koje su letele posle detonacija. Čeprkamo po rudniku da nađemo nešto što možemo da iskoristimo. Kod kuće dovučemo ogromnu količinu kamena koju ne možemo da iskoristimo kako treba- kaže Marina.

Kuća puna pravih umetnička dela

Što se tiče prodaje, ona kaže da je slaba, jer kupuju samo oni koji znaju da je oniks poludragi ili juvelirski kamen, odnosno kamen za nakit. Pokušavali su da prodaju i u galerijama, ali se dešavalo da svi predmeti budu oštećeni ili podati, a novac nikada ne dobiju. Uglavnom prodaju preko preporuke.

-Tokom sezone kroz našu kuću mesečno prođe 30 ljudi iz cele bivše Jugoslavije. Imali smo i ponudu da, recimo, činiju koju prodajemo po 80 evra, otkupljuju po 40 evra. Ista činija u Turskoj košta 200 evra, a otkupljivači koji su hteli na taj način da sarađuju sa nama prodavali bi je po 300 evra-ogorčena je Marina.

Ona još kaže da im veliku pomoć pruža Udruženje „Kamen Srbije“ i Fakultet primenjene umetnosti, od kojih su dobili sve pohvale za svoj rad. Povremeno odlaze na sajmove kamena i umetnina, ali pošto nisu u finansijskoj mogućnosti, udruženje izlaže njihove proizvode na sajmovima u inostranstvu.

Blagoje za strugom

Odličan kvalitet
-Letos smo bili na sajmu u Budvi. Gotovo da nije postojala osoba koja je prošla pored našeg štanda da nije zastala makar da pogleda naše umetnine. Najviše se zadržao profesor geologije iz Rusije, koji nije mogao da odvoji pogled od proizvoda. On mi je objasnio da nije video ovakav oniks, specifičan po terventinama, odnosno sivim šarama, koje mu daju izuzetnu lepotu. Profesor je rekao da retko gde u svetu postoji tako kvalitetan oniks-kaže Marina.

Zorica Gligorijević