Meštani jagodinskih sela koja se nalaze uz obalu Velike Morave uputili su apel državi u pisanoj formi sa zahtevom da se stane na put nelegalnoj eksploataciji šljunka. Vodni inspektorat, republička inspekcija, Ministarstvo poljoprivrede – svi loptu prebacuju jedan na drugog a odgovora zašto se uništava reka, nema. A Morava polako pregrađena nestaje

Izvađen šljunak ispresecao Moravu

U opštini Svilajnac, stanovnici sela Gložna sledeće nedelje završiće potpisivanje peticije kojom se traži od republičke vlasti da reše problem pregrađivanja Morave.

,,Podnosimo prijave protiv nepoznatih lica a policija i zaduženi neka vide ko su oni koji uništavaju našu reku i bogate se. Zahtevamo da se vađenje peska iz korita reke odmah zaustavi kako bi se reka sačuvala, inače od nje ništa neće da ostane”, kaže jedan od meštana Gložana koji je želeo da ostane anoniman iz straha od odmazde.

Oni optužuju Vodoprivredno preduzeće u Ćupriji što je dozvolilo takvu situaciju, a od vodne inspekcije traže da preduzme zakonom odgovarajuće mere zbog nezakonitog urušavanja obala i korita Morave.

Protestuju i meštani Ribara i Glogovca, na području Jagodine, gde je Moravu pregradila šljunkara koja se nalazi oko 300 metara nizvodno od „Glogovačkog mosta” na regionalnom putu Jagodina – Despotovac – Svilajnac. Na ovom mestu reka izgleda ispresecana nanosima peska, što ribarima ide u prilog jer u tim manjim ,,bazenima”, koji sada čine reku skuplja se i to malo živog sveta.

,,Pre 30 godina Morava je umela da poplavi ovaj deo kad nadođe, danas je to nemoguće, nema ni reke, ni peska, korito je potpuno uništeno. O đubretu da i ne govorim. Kad čujem kakve pojedinci planove imaju sa Moravom, živ se ismejem. Bagerima svakodnevno ovde iskopavaju šljunak, bogate se na račun prirodnog bogatstva i niko im ništa ne može. Svi ovde znamo i ko su i šta su a inspekcija ne zna, ma kako da ne”, kaže stanovnik Ribara Tomislav Milić koji živi u naselju „Dibona Sampas”.

Oni zameraju nadležnima što godinama nisu preduzeli nešto kako bi spasili reku koja, kako navode neki od njih, umire. Oni sumnjaju i da se radi o sprezi odgovornih osoba i vlasnika šljunkara od kojih su mnoge nelegalne i godinama rade bez ikakvih dozvola.

Nebojša Tanasković iz Vodoprivrednog preduzeća Ćuprija rekao je da to preduzeće nema nikakve nadležnosti nad eksploatacijom šljunka, niti izdaje dozvole, a vodni inspektor Ðorđe Kaljević da jeste upoznat sa ovim problemima, ali da odgovore na pitanja oko rada šljunkara treba tražiti u republičkoj inspekciji. U inspekciji, međutim, upućuju na Ministarstvo poljoprivrede.

Iz Službe za odnose sa javnošću Ministarstva poljoprivrede odgovoreno je da u Gložanima eksploataciju šljunka obavljaju „Lap separacija” i SAZR „Filipović”, i da obe poseduju Rešenje o izdavanju vodne saglasnosti, izdato od Republičke direkcije za vode Ministarstva, koja su im istekla u oktobru, dok se dozvole za eksploataciju ne pominju.

U odgovoru se napominje i da Republička vodna inspekcija „prilikom svakog inspekcijskog pregleda kontroliše granice eksploatacionih polja i proverava da li su polja eksploatacije obeležena”.

Nekontrolisana eksploatacija šljunka iz Velike Morave

Prema rečima ribara, pesak se na mestu gde je Morava pregrađena kod Glogovačkog mosta vadi već mesecima. Više od polovine Morave kod Glogovačkog mosta pregrađeno je poslednjih godina nasipom od šljunka, a po tom nasipu kreću se teški kamioni. Nasred Morave stoji mašina za iskop šljunka, a na desnoj obali reke montažna kućica za radnike ili čuvare i parkirani kamioni, a iznad je ogromno brdo peska. Na levoj obali reke su, u širini oko 500 metara, velike količine šljunka i mašina za separaciju.

Služba za odnose sa javnošću Ministarstva poljoprivrede navela je da od 10. oktobra imaju anonimnu prijavu za nelegalnu ekploataciju šljunka na lokaciji „Glogovački most”. Sumnja se da, kako je navedeno, na ovoj lokaciji „povremeno” pesak eksploatiše A.P.R „Boba” iz Dražmirovca, pa je preventivno doneto Rešenje o zabrani u zakonskom roku.

– Ovih dana Rešenje se vratilo, jer pošta nije uspela da ga navedenom subjektu uruči – stoji u odgovoru.

Ekolozi Pomoravskog okruga tvrde da je nekontrolisana eksploatacija šljunka dovela da „opasnog narušavanja prirodnog izgleda obala, a korito reke pretvoreno je u brojne kratere” čime su ugrožene brojne biljne i životinjske vrste koje vekovima tu žive, kao i seoba riba, ali i mostovi i objekti na reci.

A. M.