U ponedeljak 13. oktobra u rekovačkom Domu kulture od 19 časova Dr Nele Karajlić predstavio je svoju autobiografsku knjigu „Fajront u Sarajevu“ u izdanju Lagune i Večernjih novosti.

Kolektiv Biblioteke u Rekovcu sa Dr Neletom Karajlicem

O knjizi je govorila Biljana Tomić, direktorka Narode biblioteke „ Dr Milovan Spasić “ u Rekovcu i pisac, kao i urednik Vule Žurić, pripadnik „ sarajevske raje“, za koju je Karajlić pevao, a sada i o njoj pisao.

Bila je predstavljena knjiga „muzičara koji je nakon hiljada koncerata, stotine turneja izneo pred čitaoce neodoljivo ispričanu priču o odrastanju, sazrevanju i starenju u jednoj zemlji koja se krvavo raspala, a onda formirala slobodnu teritoriju u sećanjima“.

Književni susret je upriličen povodom obeležavanja Dana biblioteke, dana kulture u okviru meseca knjige. „ Fajront u Sarajevu“ je, kako autor kaže, „pomalo bolno, svakako setno, prebiranje po uspomenama“…

Dr Nele Karajlic i direktorka biblioteke Biljana Tomic

Ovo je njegova priča, priča bez koje predratno Sarajevo, grad raje i papaka- nije moguće razumeti do kraja. Unutar korica knjige saznali smo neke od detalja neophodnih da u potpunosti shvatimo ko su bili ili ko su danas Sarajlije bez čijih imena, stvaralaštva i karijera, Sarajevo ne bismo pamtili ni po čemu drugom do po Sarajevskom atentatu.

Kako je ispričao rekovačkoj publici, taj i takav život mogao je da se kreće, i kretao se. Samo od linije šestaneseraca fudbalskog kluba Vratnik, davnih sedamdesetih, do prvog koronarnog odeljenja Urgentnog centra u Beogradu, četrdeset godina kasnije.

„Fajront u Sarajevu“ je hronika zlatnih sarajevskih sedamdesetih i osamdesetih 20 veka: od Indeksa i Bijelog dugmeta do Olimpijade, ali i kako sam Nele kaže „svedočanstvo o početku krvavih devedestih, kada je sa svojom porodicom odlazi iz svoga grada. Karajlić je jedan od najdragocenijih insajdera još neispričane priče o Jugoslaviji, koja je cela igrala rokenrol, čak i u „ nedelji kada je otišao Hase i kada je crkao maršal i kada nam se ženio Vukota“.

Ipak se ovde radi o svedočanstvu o nekim nepovratno prošlim vremenima, i ljudima koji su, ipak, nešto stvarali.
Da bi ga bolje razrušili.

Biljana Tomić