Vodenica sa mini centralom u Drenovcu kod Paraćina.

Vodenica Miodraga Miloševića iz Glavice jedina ima mini centralu, a vodeničar pomaže deci koja ne mogu da govore i devojkama koje ne mogu da se udaju

Familija Milošević iz Glavice vlasnik je vodenice već 124 godine bez prekida, što je najduža tradicija pomeljarstva u Pomoravskom okrugu, a možda i u celoj Srbji. Miloševići su specifični i po tome što se ovim poslom bavi već četvrta generacija. Tradiciju je započeo pokojni deda Milutin, nastavio je njegov sin Aleksandar, unuk Miodrag i praunuk Marko.
– Jedno vreme imali smo dve vodenice. Deda Milutin je radio u Miletovoj vodenici, koja je dobila ime po njegovom nadimku, a 1961. godine moj pokojni otac Aleksandar podigao je vodenicu na 300 metara vazdušnom linijom od dedine. Ja sam je preuzeo 1994. godine, a moj sin Marko koji je četvrta godina na studijama hidrograđevine u Nišu, pomaže mi vikendom – kaže Miodrag Milošević zvani Mića Trmka.

Miodragovu vodenicu je pre nekoliko decenija srušila topola koja je pala na nju od jakog naleta vetra, a Acina vodenica ostala je jedinstvena po mnogo čemu. Ona se nalazi kraj regionalnog puta Paraćin-Zaječar na najstarijem vodeničnom mestu, na kome je prva vodenica napravljena još pre 213 godina. Pošto je bila potpuno oronula, Aleksandar ju je srušio, a na njeno mesto preneo vodenicu koju je kupio od Milana Stoiljkovića iz Gornje Mutnice.
– Četiri dana smo zapregama prenosili materijal od koga smo napravili autentičnu vodenicu dolmaru. Ne samo što je najstarija u Pomoravlju, već je i jedinstvena po tome što se brašno melje pomoću vodeničnih točkova koje pokreće reka Crnica. U paraćinskoj opštini ima još četiri vodenice, ali sve rade na struju i zidane su – dodaje Miodrag.

Ali, najzanimljivije i najoriginalnije od svega je što vodenica ima sopstvenu mini centralu, koja za sada služi samo za rad sijalica. Miodrag je na ideju da voda pokreće i turbinu, a ne samo vodenični kamen, došao još 1990. godine, ali ju je ralizovao pre tri godine.
– Inicijator za pravljenje električne centrale bio je moj sin Marko. Kapacitet centrale je 107 kilovatčasova na sat. To znači da bi naša centrala mogla da snabdeva strujom pedesetak kuća. Razmišljao sam da proizvodim struju i prodajem je državi, ali mi je potrebna posebna dozvola, a pitanje je i da li bih ušao u kvotu za kupovinu struje od privatnika, koju je odredila država –procenjuje Miodrag.
Njegov sin Marko došao je na bolju ideju. Da se pored pomeljarstva bavi i seoskim turizmom. On namerava da restaurira vodenicu, zašta su već dobili dozvolu, i da pored nje sagradi restoran od 60 kvadrata i tri objekta od po 24 kvadrata, koji bi bili namenjeni smeštaju turista.

Zanimljivo je da je Mića automehaničar, ali je radio na raznim poslovima, čak i u SUP-u i vatrogasnoj jedinici, a sada je zaposlen u beogradskoj firmi „Srbijaput”. Kaže birao je samo mesta s dobrom platom. Najzanimljivije je ipak da on nije običan vodeničar, već da pomaže devojkama da se udaju i deci da progovore.
– Devojke donesu veš majicu koju ja vežem za osovinu, a potom pustim kamen da melje brašno da bi udaja bila uspešna. U vodenicu dolaze i deca koja neće da govore do četiri-pet godina. Sameljem brašno i ispečen kolačić, koji dete treba da pojede. I to se ponavlja tri puta. Sve deca koja su bila u mojoj vodenici posle brzo i tečno pričaju. Kamen je sila koja sve pokreće. Zapravo, glavno je čeketalo. Dok ono skakuće po kamenu, ja pričam određene reči. Počinjem tako što kažem da kao što čeketalo čeketa, pa kažem ime deteta, tako ono da priča – navodi Miodrag.
Prema njegovim rečima, nedavno je bila jedna porodica čije dete je pričalo, ali je posle jedne svadbe potpuno prestalo da govori. Bilo je drugi razred osnovne škole. Njegov otac je išao svuda, ali nikako nije mogao da mu pomogne. Posle posete vodenici dete je progovorilo i nastavilo školovanje.

VRATIO NOVAC
Dok je jednom prilikom raščišćavao autoput posle teške saobraćajne nesreće Miodrag je našao 130.000 švajcarskih franaka i vratio ih vlasniku.
– Na mestu nesreće video sam krvav peškir. Kada sam hteo da ga sklonim video sam da je u njega uvijena neka torbica. Otvorio sam je i video novac. Uzeo sam je ne govoreći nikome ništa. Saznao sam da je Turčin, koji je povređen u nesreći, bio u komi. Kada se posle pet dana osvestio otišao sam u bolnicu sa jednim Turčinom poslastičarem koji je prevodio. Pošto se potvrdilo da je novac njegov, vratio sam mu. On mi je nekoliko puta slao po 30.000 franaka, ali ja nisam hteo da uzmem. Kako da uzmem tuđu muku? Bog kažnjava i bije maler. U toj nesreći poginuli su žena i dete – kaže Miodrag.

INTEGRALNO BRAŠNO
Miodrag kaže da zbog integralnog brašna iz njegove vodenice dolaze čak i iz Beograda. On melje raž, ječam, ovas, heljdu i pšenicu, po čemu je takođe originalan u Pomoravskom okrugu, a možda i šire. Najviše dolaze zbog kvaliteta brašna koje melje vodenični točak pomoću vode, a ne na struju, jer se brašno melje polako i ne „pali” se.
Tekst i foto:Z.Gligorijević