– Kada su moj ranč posetili Radoš Bajić i Đoda, popularni lik iz serije “Selo gori, a baba se češlja”, bilo nas je tridesetak. Nas dvadesetak, pošto ostali nisu pili alkohol, popili smo 80 litara vina. Pilo se kao pod nadnicu. Pojeli smo dva vepra od po 80 kilograma – kaže vlasnik kompleksa “Teška muka” Milašin Stojanović

“Vukovački potok”, šuma sa stoletnim stablima i opijajućim mirisom bagrema na samo kilometar od Panjevca, pravi je raj za ljubitelje prirode, tišine i osamljenosti. Milašin Stojanović, čiji je pokojni otac Živadin na tom mestu izgradio kućicu da bi se sklonio od nevremena sa svog imanja od oko tri hektara, napravio je pravi raj. Njegov ranč “Teška muka”, koga čini nekoliko brvnara i jezerce sa ribom, nije samo omiljeno mesto okupljanja Despotovčana, već i velikog broja javnih ličnosti, koje žele da pobegnu od radoznalog sveta i da se opuste bez bojazni da će im neko nešto zameriti.

– Kad god bih dolazio na naše imanje i u staro trlo sećao bih se majke Milene, koja je umrla na samo pedesetak metara od njega. tada nije bilo ovog puta. Samo uske šumske stazice. Guslao bih traktorom čitav sat iako od moje kuće dovde ima samo kilometar. Onda sam rešio da napravim put. Mesec dana su sve raspoložive mašine firme “Ult” iz Despotovca kopale i ravnale nepristupačan teren. Zato sam ranč i nazvao “Teška muka”. Silno smo se namučili dok smo izgradili taj put. Onda sam, uz finansijsku pomoć komšija, doveo izvorsku vodu u selo i napravio česmu u šumi. Tada sam napravio još jedan put – priča Milašin.

Njegov kompleks čini nekoliko brvnara od preko sto kvadrata i pokriven letnjikovac. Neke kućice su podignute od zemlje, pa deluju kao sojenice. Ranč je funkcionalan i zimi, jer mogu da se greju. Pošto se kućice nalaze ispod stoletnih krošnji, Milašin je preko njih razapeo i mrežu koja ih u jesen štiti od opadajućeg lišća. U blizini je i jezerce u kome uzgaja šarane od po 5 kilograma. Ovaj veseo i veoma dovitljiv Panjevčanin ima i ukrasne koze, dva divlja praseta, dva zeca i običnu kozu.

– Najvažnije je da ovde imam svoj mir. Kao i moji prijatelji. Daleko od gradske vreve, tandrkanja poljoprivrednih mašina i, posebno julske, vrućine, jer je ovde uvek hladnije za 15 stepeni. Mnogi su mi rekli da sam za ove novce mogao da kupim stan u Beogradu ili vikendicu u nekoj banji, ali tamo nikada ne bih imao to što imam ovde – ocenjuje Milašin.

Prema njegovim rečima, gotovo ne postoji javna ličnost koja nije bila gost ranča, ali njegov vlasnik nije želeo da odaje njihova imena, jer im je kod njega diskrecija zagarantovana. Otkrio nam je jedino da su mu gosti nedavno bili glumac Radoš Bajić i Đoda, popularni lik iz serije “Selo gori, a baba se češlja”.
– Tom prilikom bilo je nas tridesetak. Nas dvadesetak, jer ostali nisu pili alkohol, popili smo 80 litara vina. Pilo se kao pod nadnicu. Pojeli smo dva vepra od po 80 kilograma. To je bio izuzetak, jer se ovde jede samo jagnjad do 30 kilograma i prasad do 20 kilograma – kaže Milašin.

Pored ovog ranča, on ima još jedan zanimljiv kutak. Reč je o pećini iju je unutrašnjost proširio mašinama. I u njoj Milašin ima sobicu, u kojoj čak ima i pijaće vode. Ostatak pećine koristi za odlaganje čeza i fijakera. Njima svoje prijatelje prevozi do olatara besplatno, jer kaže da od toga ne želi da pravi biznis. Pećina je i staja za njegovu kobilu Doru i prostor za lovačke kerove. Milašin je u toj pećini našao i zube medveda, stare 10.000 godina. Slao ih je analizu i saznao da je medved na ove prostore došao iz Švajcarske.

Prijatelji, kojima Milašin pruža raj, umeju da mu uzvrate raznim poklonima. Tako je od jednog od njih dobio sombrero, koji je nesumnjivo njegov zaštitni znak, po kome ga nadaleko raspoznaju meštani Panjevca. A naš sagovornik, vrcav na jeziku, reče nam da on stavi sombrero, pola male je u ′ladovini.

Tekst i foto Z. Gligorijević