– Kada postanemo članovi ove mreže dva puta godišnje viđaćemo se sa profesionalcima iz čitave Evrope, učestvovati u zajedničkim projektima koje finansira Evropska unija, a moći ćemo i da apliciramo za veoma interesantne evropske projekte iako Srbija nije članica Evropske unije – ocenila je Dragana Kovačević, direktorka škole „11 maj”

Škola sa domom za decu oštećenog sluha i govora „11 maj” u Jagodini u postupku je prijema za članstvo u evropsku mrežu „Hajpen”, kojoj će se, kao i Kipar, pridružiti naredne godine. Reč je o mreži koja obuhvata ustanove i profesionalnce koji se bave slušno oštećenim osobama. Jagodinsku školu predložila je referentna ustanova za slušno oštećene osobe iz Budimipešte sa kojom ima protokol o saradnji već 15 godina. Kako je članstvo izvesno, rukovodstvo „Hajpen” mreže nedavno je pozvalo Draganu Kovačević, direktorku škole „11 maj”, i Slobodana Filipovića, nastavnika, da prisustvuju konferenciji u jednoj od najvećoj evropskoj administrativnoj školi u Strazburu.

– Kada postanemo članovi ove mreže dva puta godišnje viđaćemo se sa profesionalcima iz čitave Evrope, učestvovati u zajedničkim projektima koje finansira Evropska unija, a moći ćemo i da apliciramo za veoma interesantne evropske projekte iako Srbija nije članica Evropske unije. Zahvaljujući članstvu u „Hajpen” mreži, bićemo mnogo snažniji i moći ćemo da ostvarimo ono što želimo. Dobićemo očigledna sredstva za nastavu, moći ćemo da razmenjujemo nastavnike, a deca će moći da odlaze u kampove. Tako ćemo imati priliku da radimo još bolje u interesu ne samo učenika, već cele populacije, jer mreža obuhvata slušno oštećene osobe bez obzira na starost – kaže direktorka Kovačević.

ODUŠEVLJENI ŠKOLOM
Povodom učanjivana škole „11 maj”, delegacija mreže „Hajpen”, na čelu sa Džonom Harisom, generalnim direktorom, pre dvadesetak dana obišla je ovu vaspitno-obrazovnu ustanovu. Oni su bili prezadovoljni kada su videli da se u njoj deca školuju za frizere, pekare i grafičare, a naročito su bili oduševljeni ručnim povezivanjem knjiga. To što deca iz škole izlaze kao gotovi majstori, samo je učvrstilo odluku ove mreže da jagodinska škola postane jedna od njihovih članica.

Ona dodaje da je boravak u Strazburu bio i način da rad ustanove u kojoj je zaposlena tri decenije i u kojoj je dugo direktor uporedi sa sličnim školama u Evropi.
– Mogu slobodno da kažem da smo potpuno ravnopravni sa njima. To sam videla i prilikom prezentacije škole na Institutu za gluve „Erhof”, posle koje su svi prišli da mi čestitaju i tražili da uspostave kontakt sa našom školom – ocenjuje direktorka.

Ona je boravak u Strazburu iskoristila i da poseti instutucije slične jagodinskoj školi, tako da će njihova umreženost doneti boljitak, jer će moći da razmenjuju iskustva. Jedno od njih je servisna podrška. Naime, škola „11 maj” radi na edukaciji i rehabilitaciji slušno oštećene dece i omladine, a počela je i da na volonterskoj osnovi edukuje nastavnike u redovnim školama koji rade sa decom sa smetnjama u razvoju. Baš na tom principu funkcionišu servisne podrške. Učenici uglavnom pohađaju redovne škole, a svi instituti im pružaju servisnu podršku. Na primer, oni rade govorne vežbe sa učenicima, odlaze u škole i pomažu učenicima, posećuju njihove roditelje i savetuju ih kako treba da rade sa decom. Instituti pomažu i odraslima koji traže posao, pružaju im pomoć na radnim mestima, a starijima podršku.

– U našoj školi sve počinje i tu se, nažalost, završava. Mi školujemo dete, osposobimo ga za neki posao, a onda se ono vraća na početak. U neko zabito selo. To je tuga. Potrebne su nam servisne podrške po modelima koje smo videli u Strazburu. Moja je ideja da se, na primer, u Jagodini otvori neka velika pekara u kojoj bi ta deca radila. Na taj način ona bi sebi obezbeđivala sredstva za život – ocenjuje direktorka.

Z. Gligorijević