– Naši ljudi vole da imaju nešto što ih podseća na otadžbinu, da sa sobom ponesu parče detinjstva, nešto naše staro, seljačko – kaže Mata

Tomislav Jovanović iz Glavinaca, poznatiji kao Mata, razne suvenire od drveta pravi gotovo celu deceniju. Njegova etno dvorišta, replike kuća iz moravskog i levačkog kraja, traktori, bunari, đermovi, kao i drugi gotovo zaboravljeni predmeti koji su nekada bili sastavni deo svakog kućnog inventara ne samo što ukrašavaju kuće zaljubljenika u ovu vrstu umetnosti u Srbiji, već širom sveta. Za izradu suvenira Mata koristi drvo jasena, bresta, hrasta i bagrema, a potom ih lakira da bi duže trajali.

-Biram drvo koje se osušilo od starosti i samo od sebe palo. Nosim ga kući, produžujem mu život i zahvaljujem na kiseoniku kojim nas je hranilo-kaže Mata koji toliko obožava dok od drveta nastaje neki predmet da je u stanju da satima pravi svoje suvenire.

Ovom, kako reče, vrstom umetnosti, počeo je da se bavi 2006. godine kada je iz jagodinskog „Jugoprevota“ otiššao u penziju. Samouk je, a pretpostavlja da je talenat nasledio od svog pokojnog deda Rake.

-Naučio sam još mnogo zanata, jer me je muka naterala, ali kada sam, vozeći za „Jugoprevoz“ na međunarodnim linijama, obišao gotovo celu Evropu, počeli su da mi pristižu unuci. Tada se vratila moja ljubav preema drvetu. Svojim unucima nisam hteo da kupujem plastične igračke kod Kineza, već sam počeo da im deljem kolevke, bunare, amove i sve one predmete koji su mene vezivali za moje detinjstvo-kaže još Mata.

Zemljaci plaču nad suvenirima
Mata kaže da njegove suvenire najviše kupuju zemljaci na privremenom radu u Australiji, Holandiji, Nemačkoj i drugim zemljama.
-Naši ljudi vole da imaju nešto što ih podseća na otadžbinu, da sa sobom ponesu parče detinjstva, nešto naše staro, seljačko. Sećam se kada mi je jedan inženjer avijacije iz Australije, koji zavičaj nije video trideset godina, tražio je da mu izradim model kuće njegovih predaka. Kada sam mu je poslao, plakao je kao kiša-navodi Mata.

On dodaje da je drvo najplemenitiji i najčistiji materijal, što potvrđuje i priča o Isusu, koji je, prema verovanju, upravo bio drvodelja. Moje rukotvorine služile su mi i da svojim unucima objasnim čemu služe predmeti koje sam im pravio. Pošto oni nisu znali ni njihove nazive, kroz igru su saznali šta je plot, kako izgledaju zaprežna kola koja su vukle krave, ili obramice koje su žene nekada koristile za nošenje tereta preko ramena. A naučili su i svrhu svakog od tih predmeta.

-Deci sam otvorio vrata prošlosti i uveo ih u svet u kome sam ja odrastao, a iz koga oni vuku korene. Uskoro sam počeo da izrađujem i komplikovanije predmete, kao što su replike kuća moravskog i levačkog stila. Tada sam počeo da prodajem svoje rukotvorine, jer su mnogi želeli da imaju nešto od svog zavičaja. Suvenire su naročito počeli da kupuju naši ljudi na privremenom radu u inostranstvu, jer bi ih oni podsećali na njihovu otadžbinu-opet će Mata.

On ne zna koliko je suvenira do sada napravio, ali pretpostavlja da je izradio nekoliko hiljada. Neretko ih prodaje i na raznim sajmovima i manifestacijama. Dobijao je i brojne nagrade, među kojima je priznanje za najlepši suvenir koje je 2010. godine osvojio na takmičenju suvenirdžija na Oplencu.

Tekst i foto Z. Gligorijević