Piše: Gordana Radojković

Na putu ka ovom švajcarskom gradiću, očekivala sam Alpe, plavu vodu sa labudovima i patkama, uređene bašte i cvećnjake, sireve i satove, ali ne i iznenađenje u vidu džinovske viljuške zabodene u jezero. Po ko zna koji put shvatih da u životu ne postoje slučajnosti, i to kada sam otkrila da u Vevey postoji muzej hrane Alimentarum, a dalje i da je to mesto gde je izmišljena prva mlečna čokolada.

Nemački apotekar Hajnrih Nestle 1839. godine preselio se iz Frankfurta u Vevey, promenio ime u Anri da bi zvučalo francuski, otvorio svoju malu laboratoriju gde je eksperimentisao i slučajno 1867. godine proizveo mleko u prahu, a ubrzo zatim, 1875. godine, i mlečnu čokoladu.

To je razlog što se sedište čuvene, multinacionalne kompanije Nestle sa više od 283. 000 zaposlenih po celom svetu i nalazi upravo ovde u Veveyu.

Vevey je grad prelepih pejzaža, boja, kulturnih institucija, šoping centara, a sve to je upakovano u bajkovito okruženje modro plavog Ženevskog jezera, masivnih planinskih vrhova i u široke osmehe ljubaznih stanovnika, kod kojih fascinira spremnost da se u svakom trenutku, kao pritiskom na dugme, preobrate sa fracuskog na engleski jezik kada im skreneš pažnju da ih (nažalost) ne razumeš.

Šetajući, postaje očigledno (zahvaljujući spomenicima) da su tim istim stazama hodale znamenite ličnostii poput Čarlija Čaplina koji je svojih poslednjih 25 godina proveo ovde, upravo zbog lepote i mira koje Vevey nudi, ovde je, po svojoj želji, i sahranjen.

Nimalo slučajno ovim stazama su hodili i Dostojevski, Gogolj, Grem Grin, Žan Žak Ruso, Viktor Igo, svaki na svoj način fasciniran energijom koju poseduje ovaj gradić i prirodnim lepotama koje istovremeno daju snagu i unose mir.

Vevey se spominje i u literaturi, jedno je od mesta događanja u romanu “Dejzi Miler” Henrija Džejmsa, a ono što me je posebno oduševilo je da se Vevey spominje i u jednom od mojih omiljenih romana iz detinjstva – “Devojčice” od Louise May Alcot.

Za ljubitelje muzeja i istorije ovde se može naći i Muzej vina, Muzej izrade satova, Muzej železnice, Muzej fotografije.

Za ljubitelje pijace, postoji otvorena pijaca svakog utorka i srede na samoj obali jezera, gde lokalni farmeri iznose svoje poljoprivredne proizvode i gde se sve šareni od raznovrsnog voća i povrća i lokalnih specijaliteta i gde ste uvek dobrodošli na degustaciju.

Neminovno je u šetnji doći do starog grada i pešačke zone koja odiše duhom starih vremena. Pravo je zadovoljstvo posmatrati maštovito uređene izloge, ulaziti u slatke male kafiće i poslastičarnice, cvećare i antikvarnice i sladiti se lokalnim pecivima, slatkim, slanim i čokoladnim, ili pak predahnuti uz kafu ili toplu čokoladu.

Čokolade su posebna priča kao i sirevi, ima ih u bezbroj oblika i ukusa ali jedno je uvek isto – izuzetan kvalitet koji i na ovaj način potvrđuje da švajcarska preciznost nije samo urbana legenda.

I za kraj, da ne propustim jedno od glavnih obeležja ovog kraja, oko Veveya se nalaze vinogradi koji se nalaze na listi Uneskove svetske baštine. Priča o vinogradima počinje još u 12. veku, kada su monasi iz manastira počeli da na okolnim brdima prave seriju zidova da bi formirali terase u cilju da izravnaju teren i posade vinovu lozu.

Ljubitelj vina kao što sam ja uživa u svakom gutljaju vina iz lokalnih vinarija i sa posebnim zadovoljstvom ceni švajcarski način da se kao aperitiv uzima belo, a uz glavno jelo pije crno vino.

U to ime – živeli i budite tu… Nastaviće se…