– Nije bitna samo materijalna strana, odnosno novac koji naši zemljaci na privremenom radu donesu u naše selo, već je bitna i saradnja u raznim oblastima, a naročito na polju kulture – ocenjuje Radiša Todorović iz Vojske.

Klub „Stevan Mokranjac” iz Beča nedavno je posetio selo Vojsku, jer su članovi kluba izrazili želju da posete zavičaj Marine Brčine koja je u Beču već decenijama, gde su i njeni roditelji, majka Slavica i otac LJuba Milenković. Jednodnevno druženje dece bilo je prvi korak u uspostavljanju saradnje između matice i dijaspore, koja je, prema rečima Radiše Todorovića iz Vojske najlošija u Pomoravskom okrugu.

– Niko do sada nije napravio prvi korak i nije imao ko da pokrene tu saradnju. Nije bitna samo materijalna strana, odnosno novac koji naši zemljaci na privremenom radu donesu u naše selo, već je bitna i saradnja u raznim oblastima. Nadam se da ćemo, zahvaljujući renomiranom Klubu „Stevan Mokranjac” iz Beča, uspeti da uspostavimo saradnju u oblasti kulture. Prilikom njihove posete uvideli smo da deca koja su se rodila u Austriji i koja slabo znaju srpski jezik žele da dolaze u zavičaj svojih roditelja. Nadam se da ćemo ovu saradnju uspostaviti na obostrano zadovoljstvo i da će sledeći put članovi kluba moći da ostanu kod nas nekoliko dana, kao i da će naša deca odlaziti u Beč – kaže Radiša.

I Marinin suprug Ivan, koji je član Upravnog odbora Kluba „Stevan Mokranjac”, kaže da je ovakva saradnja bila preko potrebna. Zbog toga, iako su bili umorni jer su učestvovali na Evropskom prvenstvu klubova u Nišu, nije im bilo teško da svrate u Vojsku.

– Nisam baš bio zadovoljan organizacijom u selu, ali lepo smo se družili. Naš folkor je pokazao šta igra, a onda smo se družili u prirodi. U svakom slučaju, sve što je veća saradnja između matice i dijaspore bolje se odražava na školstvo u Austriji. Nedavno smo pokrenuli peticiju kako bi se u škole zvanično uveo srpski jezik. Pošto u Beču živi oko 300.000 Srba, što znači da je to posle Beograda drugi grad u kome smo najbrojniji, dobili bismo mnogo. Bili bismo drugi narod u državi Austriji, a zna se šta većina sve dobija – navodi Ivan.

On dodaje da bi na taj način dobili časove srpskog jezika u školama, to znači da bi srpski profesori imali radna mesta. Koliko je srpski bitan, prema njegovom mišljenju, govori i činjenica da ga uči i bečka policija. U klubu je bilo dece koja uopšte nisu govorila maternji jezik kada su počela da dolaze. Zahvaljujući klubu, ona sada odlično govore srpski jezik.

Dodajmo da je ovaj bečki klub pobedio na ovogodišnjem Evropskom prvenstvu klubova u konkurenciji 44 kluba iz cele Evrope. Klub ima 216 članova, od kojih je 160 aktivno. To je i najbogatiji klub u Austriji kad je reč o narodnim nošnjama. Osiguranje je njihovu vrednost procenilo na 120.000 evra.

Tekst i foto Z. Gligorijević