Živorad Žika Lazarević ističe da u svakoj generaciji učenika ima veoma dobrih đaka koji se bore da uče više. U školi ,,Rada Miljković” predaje srpski jezik dvadeset tri godine, a njegovi učenici redovno osvajaju nagrade na takmičenjima različitih nivoa. Svoj radni vek nije započeo u školstvu, već u Sekretarijatu za narodnu odbranu

Učenici se rado sećaju svojih nastavnika i učitelja koji su im preneli znanja, ali i nastavnici sa velikim poštovanjem pričaju o svojim bivšim učenicima, o tome koliko su postigli, kakvi su ljudi postali i kakvi su učenici bili. Za dvadeset tri godine, koliko je u prosveti, Živorad Žika Lazarević, nastavnik srpskog jezika u Osnovnoj školi ,,Rada Miljković” naučio je mnogo učenika koji su, svojim nagradama na takmičenjima, pokazali koliko je vredno to što ih je naučio.

Kako je rekao, samo jednu godinu njegovi đaci na takmičenjima nisu osvojili neku nagradu. To je najveće zadovoljstvo za jednog nastavnika.

– Nasledili smo jednu veoma dobru tradiciju u školi i trudimo se da je sačuvamo. Uspevamo, zahvaljujući velikom radu i zalaganju svih kolega ,,srbista” čiji učenici, a i oni sa njima, postižu dobre rezultate. Znate, kada se mi pojavimo na nekom takmičenju, onda, oni drugi, kažu ,,ovi su rezervisali prva mesta”, ostala su za nas – priča, u šali, nastavnik Lazarević.

Uspeh se postiže kroz stalan rad, redovno učenje, sticanje novih znanja, usavršavanje. U svakoj generaciji ima mnogo dobrih đaka koji žele da se bore da uče malo više. Na dodatnoj nastavi, kako je rekao nastavnik Lazarević, to je prisutnije.

– Motivacija za rad je prisutna, u svakom slučaju, zato što je jedan uspeh nedovoljan, sledi njegovo potvrđivanje i dokazivanje kroz nove uspehe, jer bi i ovaj prvi uspeh bio obezvređen – kaže Lazarević.

Neophodno je da nastavnik i učenik daju svoj maksimum, ali ne treba zaboraviti ni porodicu iz koje je dete.

– To je trougao koji, ako funkiconiše dobro, daje dobar rezultat. Deca vole srpski jezik jer je to predmet koji je potreban svakom čoveku za svako zanimanje. Bez obzira čime će se, sutra, baviti moji učenici, da li će biti konobari, vozači, lekari, inženjeri, potreban im je srpski jezik. Mislim da je, danas, lektira mnogo drugačija nego danas i mislim da je potrebno da se promeni njen izbor. Naravno i da se forsira malo više čitanja kako bi nam jezička kultura bila bogatija – rekao je nastavnik.

NAJZNAČAJNIJA NAGRADA
– Najznačajnija nagada koju smo osvojili moj učenik i ja jeste drugo mesto na Književnoj olimpijadi, prošle godine. To je takmičenje koje je i ustanovljeno prošle godine. Na tom istom opštinskom takmičenju su moja dva učenika osvojila prva dva mesta. Za nas je značajno i pet mesto na Republičkom takmičenju iz jezika i jezičke kulture. Jedne godine se mojih pet učenika plasiralo na republičko takmičenje – kaže nastavnik Lazarević. – Ponosan sam i što je nekoliko mojih učenika završilo Filološki fakultet i srpski jezik i književnost. Jedan od njih je nastavio da radi taj posao, a ostali su otišli drugim putem, najverovatnije iz materijalnih razloga i nadoknade za taj težak rad.

Učenici, sada samo osmog razreda kojima predaje nastavnik Lazarević, sa velikom pažnjom prate njegove časove i, što je zanimljivo, kroz razgovor sa svim učenicima obnavlja se lekcija.

– Evo, već smo školi doneli prve nagrade ove školske godine. Na Konkursu naše biblioteke dobili smo treću nagradu, a na Opštinskom takmičenju ,,Književna olimpijada” od ukupno devet učenika, koliko se plasiralo za okružno takmičenje, moja su tri učenika iz osmog razreda – naglasio je Lazarević.

Nastavnik Lazarević se, polako, priprema za odlazak u penziju i kaže da je to nešto najlepše. Pre nego što je postao nastavnik, radio je u Sekretarijatu za narodnu odbranu i Narodnoj biblioteci ,,Radislav Nikčević. Bio je učenik poslednje generacije petogodišnjeg školovanja na Učiteljskoj školi, a posle je, u Kragujevcu, upisao Višu pedagošku školu, grupa za srpski jezik i književnost.

– Istovremeno su me primili da radim u Biblioteci i Sekretarijatu. Imao sam prilike da vidim kako je to raditi u školi kada sam, povremeno, menjao svoje dve koleginice. Kada su one otišle u penziju, ja sam počeo da radim u školi ,,Rada Miljković”. Jedan od mojih prvih učenika, sa kojim smo osvojili sve nagrade od opštinskog do petog mesta na republičkom takmičenju, sada je asistent na Prirodno matematičkom fakultetu u Beogradu – istakao je nastavnik Živorad.

Po rečima nastavnika Lazarevića, gledajući unazad generacije učenika koje su izašle iz škole i to što su učili, postoje

neke sličnosti, ali ima i razlika.

– Gradivo je, skoro, isto, deca su, manje više ista. Rekao bih da su, sada, roditelji, manje više, zatajili. Zašto? Zato što su, verovatno, okupirani više drugim problemima, pa manje posvećuju pažnju svojoj deci. Kada bi ste bili u prilici da, sa prozora naše škole, posmatrate kako ujutru deca dolaze u školu i ko ih dovodi, onda bi vam, već, bilo jasnije zašto je to tako. Uglavnom, ne mora da znači, u većini slučajeva đaci o kojima se vodi više računa u porodici, oni su i u školi mnogo bolji, mirniji, sa njima ima manje problema, više se posvećuju učenju – priča Lazarević.

Ponosan na svoje đake, ponosan na njihove uspehe koji su i njegovi kao nastavnika, Živorad Lazarević ističe da voli svoj posao, da voli da razgovara sa svojim učenicima, da im objasni sve što je nejasno, da ih nauči. Uspehom smatra i svaku nagradu na raznim literarnim konkursima Crvenog krsta i Narodne biblioteke na koje učenici šalju svoje radove. U njegovom kabinetu su fotografije učenika koji su osvajali nagrade, tabla je, uvek, ispisana i čeka novo odeljenje koje će doći da nauči nešto novo. Do Živoradovog dodlaska u penziju tako će biti.

S. Lubura