“Cilj našeg udruženja je promocija zdravog života, porodičnih i moralnih vrednosti. Menjanjem sebe, menjamo i svoje okruženje, a promena kreće od pozitivnih i kulturnih ljudi” rekla je Jelena Janković, profesorka srpskog jezika i književnosti i članica udruženja

Dugogodišnja zamisao entuzijasta iz sela Jovac kod Ćuprije nedavno je postala i stvarnost. Udruženje „Jovački izvor“, koje čini šest mladih ljudi: Jelena Janković, Marko Jovanović, Aleksandar Obradović, Milan Mladenović, Nenad Milanović i Predrag Miletić, uz naporan rad i trud, uspeli su da formiraju seosku čitanonicu koja je besplatno na usluzi svim ljubiteljima pisane reči.

KNJIGE U KONTEJNERU KAO OKIDAČ

Selo Jovac nekada je bio pravi centar kulture. Imalo je čitaonicu sa oko 2000 naslova, pozorišnu trupu, kulturno-umetničko društvo, jutarnje i večernje bioskopske projekcije, ali i prvu svetleću reklamu u Pomoravskom okrugu. Sticajem okolnosti, mnoge stvari od navedenih su zamrle, a za novo pokretanje nije bilo ni volje, ni sredstava. Međutim, mladi ljudi iz ovog sela osnovali su 2012. godine neformalno Udruženje „Jovački izvor“ koje će se baviti povratkom sela na staze kulture i sporta, po kojima je nekada i bio poznat. Aktivnosti su počele obeležavanjem seoskih slava i otvaranjem teretane na otvorenom, a godine 2014., udruženje je zvanično registrovano.

Ubrzo su se susreli sa neprijatnom vešću da mnoge javne ustanove bacaju knjige kako bi oslobodili prostor, a šokantan izgovor je bio taj da su knjige “bakteriološki neispravne”. Kako je njihova ideja oduvek bila da selo ponovo ima svoju čitaonicu, to ih je samo dodatno motivisalo da svoju dugogodišnju ideju o formiranju seoske čitaonice sprovedu u stvarnost.

-Mi smo smatrali da sav taj višak koji javne ustanove izbace može da se iskoristi da se oformi čitaonica koja nema nijednu knigu. Na taj način, preko naše fejsbuk stranice „Selo Jovac“ pozvali smo sve institucije da nam pošalju taj višak knjiga, kako bi ih spasili. Knjige u kontejneru su zapravo bile okidač za pokretanje cele te priče, a 2016. godine smo počeli sa njihovim prikupljanjem –rekla je Jelena Janković, profesorka srpskog jezika i književnosti i jedna od članica ovog udruženja.

Njihov apel se brzinom svetlosti proširio, te su mnoge eminentne institucije prepoznale ovu ideju kao odličnu i ovim mladim ljudima izašli u susret – na njihovo veliko zadovoljstvo i radost:

-Među njima su bile i Matica srpska, Narodna biblioteka Srbije, veliki broj biblioteka u čitavoj Srbiji, mnoge izdavačke kuće, kao i pojedinci koji su čitavu svoju kućnu biblioteku darivali našoj. Knjige su stizale sa svih strana. Neki su ih slali, a po neke pakete smo i sami odlazili. Svi su shvatili da radimo neku dobru stvar, prepoznali su vrednost naše ideje i to je zaista motivišuće delovalo na nas. Podiglo nam je volju da se trudimo da nastavimo svoju priču –rekla nam je Jelena.

NAPORNO, ALI MOTIVIŠUĆE

Ceo proces oko pisanja projekata, adaptacije prostora za knjige, prikupljanja i razvrstavanja literature bio je naporan, ali odustajanje nikada nije bilo opcija. Zahvaljujući podršci Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije, uspeli su da renoviraju prostor koji im je opština Ćuprija dala na korišćenje i od njega su napravili multimedijalnu prostoriju, koja će služiti kako za čitanje, tako i za gledanje filmova, ali i za stručna predavanja i druge kulturne aktivnosti:

-Bio je to izuzetno dug i mukotrpan proces. Nije moglo brzo da se završi, ali naš cilj je bio da se kultura vrati u selo i njime smo se vodili. Zamislili smo to i kao motivaciju za druge da izađu sa svojim idejama i da ih realizuju –rekla nam je ona.

Čitaonica danas ima oko deset hiljada naslova različitih žanrova: od klasika do beletristike. Veliki broj fakulteta donirao im je stručnu literaturu, ima i knjiga na stranim jezicima, ali i stripova, za koje su dečaci posebno zainteresovani. Devojčice vole malo drugačije štivo, ali sve ih povezuje novoostvarena ljubav prema knjizi:

-Za vreme policijskog časa zbog korona virusa, čitaonica nije radila, ali i pre toga dosta su se deca interesovala za lektiru koju treba da čitaju za narednu školsku godinu. Inače, svako ko želi da se bavi naukom i kulturom ovde može da pronađe sebe i nešto što ga interesuje. Stripovi mogu da motivišu čoveka da dalje krene u istraživanje drugih sadržaja, da ga uvedu u svet pisane reči i da tako stekne čitalačku naviku, što je važno za savremenog čoveka. Bitno je da ne veruje svemu što čuje, već da istražuje, a nama je bio cilj da naučimo mlade da misle –rekla je Janković.

Otvaranje čitaonice dočekano je sa oduševljenjem, a bilo je i dosta lepih reakcija meštana na njihovu želju da naprave pozitivnu promenu u selu. Interesantno je i to da se usluge čitaonice i pozajmljivanja knjiga ne naplaćuju. Sve se zasniva na volonterskom radu i uzajamnom poverenju:

-Te knjige su i prikupljene da se daju meštanima na besplatno korišćenje. Svi koji žele, mogu da dođu i da uzmu šta ih interesuje. Nema nikakvih ograničavanja, poželjno je samo da se ispoštuju svi rokovi. Dosta dugo je trajao taj period kada nije bilo autobuskih linija, tako da je bilo teško održati kontinuitet čitanja i odlaska u gradsku biblioteku po knjige. Sada se priča menja i imaju sve na dohvat ruke. Nije nam bio cilj profit, već vraćanje čitalačke navike među meštanima –napomenula je Jelena tokom razgovora sa nama.

SELO KULTURE I SPORTA

Projekat čitaonice priveden je kraju, a uporedo se radilo i na projektima iz drugih oblasti. Prošle godine, održan je turnir u odbojci, koji je svojim dolaskom u selo i donacijom opreme podržala i reprezentativka Sara Lozo, koja je inače iz ovog kraja. Teren za male sportove je renoviran, a napravljena je dečija igraonica, na veliko oduševljenje najmlađih:

-U periodu pred nama, cilj nam je da adaptiramo Dom kulture i proširimo prostor koji bi koristio meštanima za bavljenje sporta tokom zimskog perioda. Ovde mladi vole da se bave sportom, tako da planiramo da se posvetimo sportskoj infrastrukturi –rekla je Jelena.

Iako su članovi Udruženja “Jovački izvor” završili fakultete, oni nisu hteli da odu iz sela, već su ostali u rodnom kraju, kako bi pomogli u njegovom unapređivanju:

-Želeli smo da pokažemo da na selu može lepo da se živi. Ličnim primerom smo želeli da motivišemo ljude da ostanu na selu i nismo želeli da idemo linijom manjeg otpora. Išli smo težim putem. Menjanjem sebe, menjamo i svoje okruženje. Ono što mi možemo da uradimo je da svojim primerom pokažemo da u Jovcu može lepo da se živi i nešto lepo da se dešava. Cilj našeg udruženja je promocija zdravog života, porodičnih i moralnih vrednosti. Jovac je poznat i po tome što ima veliki broj studenata i akademski obrazovanih ljudi, te nam je cilj da se, pored ostalih, i svi oni uključe u tu priču. Jer, promena može da krene od svih nas, ako imamo dovoljno volje i snage da se u to upustimo –rekla nam je Jelena na kraju našeg razgovora.

D.M.