Ukoliko dobrovoljni davaoci krvi ne dobiju ona prava koja im se zakonom već garantuju, njihova udruženja iz cele Srbije prestaće da organizuju akcije
Verica Ćirić: “Tražimo da davalac makar ne čeka na lekarski pregled”
– Mi nikome nećemo da zabranimo da daje krv. Ali, nijedno udruženje u Srbiji neće više organizovati akcije. Došli smo u situaciju da se sami finansiramo. Ja sam danas došla iz Beograda o svom trošku, kao i davaoci iz Crne Gore i raznih gradova Srbije. Niko u državi nema sluha za davaoce. U Ministarstvu zdravlja nas samo potapšu po leđima, kažu da će problemi biti rešeni, a nama su oduzeta prava koja nam pripadaju po zakonu. Ministarstvo ne kontroliše gde odlazi novac iz Crvenog krsta namenjen udruženjima davalaca, niti kuda odlaze prikupljene jedinice krvi. Zbog toga je sve manje davalaca-kaže Verica Ćirić, predsednik Udruženja davalaca krvi u „Galenici“, jedna od pet članova iz Srbije koja predstvalja davaoce prilikom pregovora sa Ministarstvom zdravlja i javnih nastupa i koja je krv dala 30 puta.
Ona dodaje da se ranije na svaki poziv odazivalo mnogo više davalaca. Danas je pitaju zašto bi išli, jer ne dobijaju dva plaćena dana, već poslodavci kažu da će da im taj dan odbiju od godišnjeg odmora.
– Nama ne treba neko da nam se klanja, ali bismo hteli da se davalac uvaži i bar ne čeka na pregled. Ostala nam je samo participacija. Ali, ako na šalteru ne kažete da ste davalac, oni vam naplate participaciju. Nije mi za 50 dinara, već je stvar u principu- izjavila je Ćirićka.
Saša Likić, predsednik UDK „Dragan Simijonović Siki“ u Rakitovu i predstavnik davalaca Srbije, koji je u nedelju,
Saša Likić: “CK nam nije dao ni jednu hemijsku”
– Ne tražimo puno. Osim participacije, tražimo da davalac ima prava na malu privilegiju i da ne čeka red za lekarski pregled. Jer, kada treba da da krv, onda ne čeka red. Tražimo da imamo prednost i prilikom pregleda ultrazvukom i magnetnom rezonancom. Ako se na ultrazvuk čeka od mesec dana do tri meseca, da davaoci dođu na red za 15 dana, a da se pregledaju magnetnom rezonancom za tri meseca, a ne da čekaju godinu dana. Pored toga, participacija treba da važi na sve lekove, a ne samao na one sa liste, jer se većina lekova proizvodi od krvi davalaca- naveo je Likić.
On kaže da davaoci žele da znaju i ko manipuliše sa prikupljenom krvi. Njih samo pozovu i pitaju koliko jedinica krvi planiraju da sakupe naredne godine, a niko ih ne pita koliko je dana potrebno da bi se organizovala akcija u kojoj učestvuje 200 ljudi.
– Jednu hemijsku nam nisu dali. Sramota je da oni predstavljaju državu. Crveni krst nema ni h od humanisti. Humani su davaoci. Kriju se iza Svetske organizacije crvenog krsta koja propagira besplatno davanje. Pa ko od nas išta naplaćuje? Bruka i sramota je i to što najmanji broj davalaca čine zdravtsveni i prosvetni radnici, a najveći radnička klasa- dodao je Likić.
On je pohvalio jagodinsku bolnicu, koja jedina finansijski pomaže prilikom akcija. Udruženje ima i veliki broj sponzora, ali je sakupljanje novca od njih mukotrpno. Daju samo oni koji su morali da traže krv za svoje radnike ili rođake, pa znaju ta to znači.
Davaoci nezadovoljni
Radivoje Milojević, predsednik davaoca “Jagodinske pivare”, koji je krv dao 104 puta, kaže da će u akcijama učestvovati do 65. godine.
– Revoltiran sam što nemamo nikakva prava prilikom lekarskih pregleda. Kada to budu videli mladi, neće imati ko da daje krv. A i mi ćemo prestati ako ne dobijemo minimalna prava- ogorčen je Milojević.
Siniša Veljković iz Lapova, koji je krv dao 47 puta, kaže da krv daje iz humanih razloga, ali dodaje da će podržati svaku akciju koja je za dobrobit davalaca.
Gordana Živković iz Jagodine, koja je davalac bila 20 puta, kaže da nije za takav vid protesta, jer krv daje da bi spasila nečiji život.
Tekst i foto Z. Gligorijević
