Iz godine u godinu, povećava se broj obolelih od polenskih alergija, koje se najčešće javljaju u proleće. Oko 35 odsto svetske populacije alergično je na polen. Sve veći broj obolelih je i u Srbiji, ali još nije utvrđeno zašto se iz godine u godinu povećava broj pacijenata sa alergijskim tegobama. Stručnjaci kažu da se alergije ne mogu izlečiti samo se njihovi simptomi mogu menjati i ublažiti.

Zbog problema sa polenskom alergijom mnogi građani traže pomoć lekara. Tegobe kod nekih pacijenata počinju još u detinjstvu. Oboleli od polenske alergije najčešće se žale na učestalo kijanje od 10 do 15 puta zaredom, zatim svrab u očima i curenje nosa.

,,Sa dolaskom proleća najveći broj pacijenata kod otorinolaringologa dolazi zbog sledećih simptoma: svrab i sekrecija u nosu, kijavica, glavobolja, kašalj – simptomi koji podsećaju na prehladu ali u prolećnim mesecima češće je reč o simptomima alergije. Zbog globalnih klimatskih promena i bujanja vegetacije proleće počinje ranije pa i alergijske tegobe traju duže. Na samom početku sezone prvo cveta drveće, krajem marta i početkom aprila počinju da cvetaju trave, a od sredine jula korovske biljke(cvetanje može da se produži do kraja oktobra). S obzirom da je nos prvi u kontaktu sa alergenima, on najčešće i strada, pa je alergijski rinitis najčešća alergijska bolest koja je često udružena sa astmom, sinusitisom, otitisom, konjuktivitisom i promenama na koži u vidu koprivnjače”, objašnjava dr Vesna Filipović.

Kako ona kaže, veliki broj pacijenta godinama unazad ima navedene tegobe i na vreme se javlja otorinolaringologu kako bi se sa lečenjem počelo na vreme, ali svake godine javlja se i veliki broj novih pacijenata.
„Preventiva podrazumeva što manje izlaganje alergeneima, tj. polenu; ne sušiti veš napolju; svako veče isprati kosu barem vodom; u sezoni cvetanja što manje vremena provoditi u prirodi; provetravanje stanova u kasnim noćnim satima kada je smanjena koncentracija polena u vazduhu (najviše polena u vazduhu ima u jutarnjim satima)”, kaže dr Filipović.

U poslednje vreme često se javljaju pacijenti koji imaju krvarenje iz nosa.
,,Krvarenje iz nosa je često kod pacijenata, svih uzrasta i godina, ovih dana, što se, takođe, povezuje sa sezonom alergija. Nosna sluznica je jako dobro vaskularizovana i bogata mrežom arterijskih i venskih kapilara, koji mogu biti oštećeni u toku alergijskog rinitisa i dovode do iznenadnog krvarenja iz nosa koje je jednako stresno i za pacijenta i za njegovu okolinu. Osim alergija, povrede nosa, porast krvnog pritiska, anemije, zarazne bolesti, uzimanje antikoagulantnih lekova i td. mogu dovesti do krvarenja iz nosa. Nekad je dovoljno stisnuti nozdrvu koja krvari, na par minuta i zaustaviti krvarenje. Afte u ustima, male, veoma bolne ranice na sluzokoži usne duplje, ovih dana srećemo i kod odraslih i kod dece, a posledica su pada imuniteta, nedostatak vitamina, preosetljivost na hranu, povišena temperatura, i nfekcije herpes simpleksom, bakterijske, gljivične i virusne infekcije, alergije, posledica leukemije, hemoterapije ili zračenja”, kaže dr Vesna Filipović.

Na glavobolje uz vrtoglavicu često se žale odrasli pacijenti ovih dana, a ponovo kao posledica meteoroloških promena koje imaju veliki uticaj na zdravlje, godišnja doba se smenjuju bez prelaznih razdoblja; topli talas može da utiče na cirkulaciju pa pritisak naglo skače ili pada što ima za posledicu vrtoglavicu i glavobolju. ^este su i „sezonske glavobolje”, bol iznad korena nosa koji se širi na gore, uz kijanje i suzenje očiju-reakcija na sezonske promene u prirodi.

Anita Đukić