SAVETI POLJOPRIVREDNIH STRUČNJAKA

Rasad pikirati, a nakon 65 dana saditi u plastenike, uz primenu obaveznih agrotehničkih mera. Pored toga, treba obići i orezati voćnjake, poručuju stručnjaci Poljoprivredno savetodavne i stručne službe u Jagodini.
Na rasadu koji je dobro zasejan, pojavili su se prvi kotiledoni i stalni listići. Njega treba u narednih pet šest dana rasaditi u čaše adekvatne veličine, da bi se koren biljke normalno razvijao. To se radi u zasenčenoj prostoriji, kako ne bi došlo do izduživanja biljke, i ona u polumraku ostaje 2 do 3 dana.
– Temperature koje su bitne do pikiranja rasada, su 18 stepeni dnevna i do 16 stepeni tokom noći, kaže Mira Miljković, savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo. Rasad je posađen polovinom januara, i svi oni koji su ga dovoljno grejali tokom hladnih dana, što je podrazumevalo temperaturu do 28 stepeni, imaće i dobre prinose. Ako se kotiledoni listići zadrže i pojavi dovoljno malja na stablu, naročito kod paradajza, znak je da biljka nije doživela ni jedan stres tokom proizvodnje.

Toploljubiva biljka, kao što je paradajz, se nakon 65 dana od setve rasađuje u plastenik, bez zagrevanja.
-Kada paradajz selimo na stalno mesto, vrši se kaljenje rasada. Pre toga se rasad zasušuje par dana i snižava se temperatura vazduha, kako bi on lakše podneo iznošenje na stalnu parcelu. Zemljište se priprema dubokim oranjem i zaoravanjem stajnjaka, uz unošenje dve trećine fosfornog i kalijumovog đubriva i jedne trećine azota. Uvek prednost dati startnim đubrivima, iako rasad ima dobar koreni sistem. Tako se postižu najbolji prinosi, objašnjava Dragan Mijušković, savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo.
Rasad se najčešće sadi na foliji, što sprečava pojavu korova. Tada se postavljaju i trake za navodnjavanje preko kojih se puštaju mineralna đubriva, objašnjava Mijušković. Prilikom cvetanja i oplodnje biljke valja istretirati nekim mikroelementom, kao što je bor, kao i preduzeti mere zaštite od bolesti štetočina.
Svi poljoprivredni proizvođači treba da forsiraju onaj hibrid koji se na njihovim gazdinstvu pokazao najboljim, tj, dao najbolje prinose.

Sada je vreme kada treba obaviti neophodne radove i u voćnjacima, poručuju stručnjaci Poljoprivredno savetodavne i stručne službe u Jagodini. Prvenstveno se misli na nepesticidne mere kakva je rezidba. Potrebno je odstraniti sve sasušene grančice, i plodove, kako se zaraza ne bi prenela u ovu godinu. Posle zimske rezidbe, potrebno je obaviti rano prolećno tretiranje, i to pre kretanja vegetacije.
-Tretiranje može da se obavi preparatima plavo, bakarno ili modro ulje u koncentraciji 2 do 3 procenta, do faze bubrenja i pupoljenja za koštičavo voće, odnosno malo kasnije, do faze mišjih ušiju, za jabučasto voće. Tretiranje mora da bude kvalitetno obavljeno, kako bi se uništile sve štetočine. Ono se radi po tihom vremenu, kada je temperatura vazduha preko 5 stepeni, objašnjava Ljiljana Jeremić, savetodavac za zaštitu bilja.
Što se tiče jabučastog voća, u onim zasadima gde je bila prisutna čađavost jabuke i kruške, potrebno je svo lišće odstraniti iz voćnjaka, najbolje zaoravanjem, jer je to jedini način da se ovaj parazit, koji prezimljava u lišću, uništi. Na osnovu rezultata zimskih pregleda utvrđuje se neophodnost izvođenja zimskog tretiranja.
Zimskim tretiranjem voćaka suzbijaju se lisne i štitaste vaši, krvava vaš, jabukin cvetojed, jabukin, breskvin i šljivin moljac, kruškina buva, mrazovci, gubar, kukavičja suza i razni smotavci.
T.M.